Sto jedanaest jaja u trojicu, a svakome po jedno

Sto jedanaest jaja u trojicu, a svakome po jedno

     Kažite vi mene, u kolicinju biste mogli podijeliti 111. jaja, a da svakoga po jednako dopane i da ni jedno ne ostane između njih? (Zapiše na trpezi ugljenom, ili na dolini, ili na zidu, pa reče: sad ko zna računicu neka čini račun). Oni, koji nešto znadu račune, počnu se mučiti i tam amo ugljenom po zidu, i nikada na kraj. Jedan, koji nije znao ni pisati a kamo li računicu, gleda one tri numere (111), pa poviče: ma ljudi božji, đe vam je pamet? Ta to je lako, ništa lakše. — Kako? upitaju ga račundžije. — Bogme lijepo: jesu li to na zidu tri jednaka slova? Razdijeli u trojicu, ima svakome po jedno. Pitanje: je li pravo ovaj čovjek prosti kazao, ali nije? — Nije, jer je bilo zapisato 111, a ne tri. — Jest pravo kazao, jer on nije znao šta su brojevi, nego vidio tri slova jednaka jedno do drugoga.

Izvor

Vrčević, V. 1868. Srpske narodne pripovijetke ponajviše kratke i šaljive. Biograd: Srpsko učeno društvo. str. 196-197.