Stojla Uzvijojla
Golub guče, golubica ne će!
To ne bila bjela golubica,
Man to bila mlada Pavlovica.
Za gorom je šenica bjelica,
Čuvar joj je bratac i sestrica, 5
A žetelac đever i snašica.
Al' govorni mlađani đevere:
„Oj snašice, srebrna čašice,
„Veće ima devet godin' dana,
„Da si došla za mog brata Pavla, 10
„Al' od tebe ma poroda nema!“
Al' govori mlađana snašica:
„Oj devere moj zlatni prstene,
„Ja ga jadna ni imati ne ću,
„Dok j' u selu Stojla Uzvijojla. 15
„Svaku veče ona Pavlu dođe,
„Ona lež na postelju Pavlu,
„A ja jadna s macom pod posteljom!"
Al' divani mlađani djevere:
„Kad dođemo našem bjelom dvoru, 20
„Ja ću slati Pavla konj’ma spati,
„A ti moli Boga jedinoga,
„Da ti dođe Stojla Uzvijojla,
„Nit' će otić' nit odneti glave!“
Kad su došli svome bjelom dvoru, 25
Al' govori mlađani đjevere:
„Oj Boga ti, o moj brate Pavle,
„Ja sam ti se junak umorio,
„I žanjući jesam otrudnio,
„Ja te molim kao starijega, 30
„Da ti uzmeš divan kabanicu
„Pa da ideš konj'ma na ložnicu."
Pavle muči, ništa ne govori,
Van uzimlje divan kabanicu,
Pa on ode konj’ma na ložnicu. 35
Kad se noćca tamna uhvatila,
Stade zveka zlaćani đendara,
Stade škripa kožnije papuča,
Eto ide Stojla Uzvijojla,
Pa ma kuca prstenom na vrata, 40
A jasnijem grlom dovikuje.
„Ustani se, Pavlovice mlada,
„I otvori ti od kuće vrata,
„Otvor' vrata i stani za vrata!“
Ustade si Pavlovica mlada, 45
I otvori ma od kuće vrata,
Otvor' vrata i stade za vrata,
Uđ', unutra Stojla Uzvijojla,
Pa mi legne na postelju Pavlu
Al' se Pavle okrenuo brvnom.[1] 50
Al' govori Stojla Uzvijojla:
„Okreni se, prevrni se, Pavle,
„Mrtva tebe prevrtala majka!
„Jučer mi je dolazila majka,
„Donjela mi svilenu košulju 55
„Čini mi se biće tvoja, Pavle!“
Al se Pavle okrenuti ne će,
Već on muči ništa ne govori,
Pa mi skoči na noge lagane,
Pa dovaća nože okovane, 60
Pa mi Stojli prorezuje dojke,
A kroz dojke proviruje ruke,
Pa je šalje njenom bjelom dvoru.
Ljuto kune Stojla Uzvijojla:
„Bog ubio svaku onu drugu, 65
„Koja ljubi po dva ljubeznika,
„A ne ljubi svoga suđenika!“
