Stojan i Lirjana
Stojan mi vara Lirjanu.
Lirjana neće Stojana,
varom gu vara, neće ga,
lažom gu laže, neće ga,
svirke gu sviri, neće ga, 5
Stojanu majka govori:
„Stojane, sine, Stojane,
ti poslušaj svoju majčicu,
da te majka tebe nauči:
ti upregni surce volove, 10
pa zađi redom kroz polje,
te saberi sitne kamenje,
na obali dole u selo,
pa vikaj kalpe i majstore,
te napravi češmu šarenu, 15
te izvadi vodu studenu,
sve tvoja družba doćeju,
da vidu češmu šarenu,
da piju vodu studenu,
i sve male mome doćeju, 20
da vide češmu šarenu,
i da uznu vodu studenu,
i Lirjana do’ će, pa do’ će!"
Stojan posluša majčicu,
pa upreže surce volove, 25
izađe redom kroz polje,
te pribra sitne kamenje,
i obali dole u selo,
pa vika kalpe i majstore,
napravi češmu šarenu, 30
izvadi vodu studenu,
sve njegova družba doćoše,
sve mlade mome doćoše,
em vidoše češmu šarenu,
em uzeše vodu studenu, 35
Lirjana moma nema, pa nema.
Opet njemu majka govori:
„Stojane, sine, Stojane,
ti poslušaj tvoju majčicu,
da majka tebe nauči: 40
pa upregni crne volove,
te izori svoje dvorove,
na mi posej belu pčenicu,
kad doće leto Petrovo,
stasaće bela pčenica, 45
pa ti zađi redom kroz selo,
pa priberi sitne argate,
te da žneju belu pčenicu,
sve male mome doćeju,
i Lirjana moma do' će, pa do’ će!" 50
Stojan posluša majčicu,
pa upregne crnce bivole,
pa izore svoje dvorove,
pa naseja belu pčenicu,
kad doće leto Petrovo, 55
stasa mu bela pčenica,
pa on zaće redom kroz selo,
te pribra sitne argate,
da žnjeju belu pčenicu,
sve male mome doćoše, 60
Lirjana gu nema, pa nema.
Pa mu majka opet govori:
„Stojane, sine, Stojane,
opet poslušaj majčicu:
pa upregni surce volove, 65
ti izađi redom kroz polje,
pa priberi sitne kamenje,
pa obali dole u selo,
pa vikaj kalpe i majstore,
te iapravi crkvu šarenu, 70
sva tvoja družba doćeju,
sve stari i mladi doćeju,
da vidu crkvu šarenu,
da molu Boga jednoga,
i Lirjana moma do’ će, pa do' će!” 75
Stojan posluša majčicu,
pa upregnu surce volove,
te izađe redom kroz polje,
pa pribere sitne kamenje,
pa obali dole u selo, 80
pa viknu kalpe i majstore,
te napravi crkvu šarenu,
sve njegova družba dođoše,
sve stari i mladi dođoše,
da vidu crkvu šarenu, 85
da molu Boga jednoga,
Lirjana moma nema, pa nema.
Pa Stojanu majka govori:
„Stojane, sine, Stojane,
mnogo ni jade zadala, 90
no ti slušaj svoju majčicu,
da te majka tebe nauči:
pa Lirjana tvoja, pa tvoja,
ti legni, sinko, te umri,
pa će majka da ti kuka na glavu, 95
i sestre da redu u noge,
sve tvoja družba doćeju,
da tebe sandak gradiju,
da tebe groba kopaju,
i sve stare babe doćeju, 100
i sve male mome doćeju,
po jednu kitku bosiljak,
i po jednu žutu sveću doneće,
da dođu tebe na žalost,
i Lirjana do' će, pa do’ će!” 105
Stojan posluša majčicu,
pa mi mladi leže te umre,
majka mu kuka na glavu,
sestre ga redu u noge,
svi njegova družba dođoše, 110
neki mu sandak građaju,
neki mu groba kopaju,
i sve stare babe dođoše,
i sve male mome dođoše,
po jednu kitku bosiljak 115
i po žutu sveću doneše,
i dođoše njemu ia žalost.
Kad čula moma Lirjana,
de kuka ta kukavica,
bez zamena oko Mitrovdana, 120
pa mi pita staru majčicu:
„Majčice, mori majčice,
što kuka ta kukavica,
bez zemana oko Mitrovdana"
Majka gu njojzi govori: 125
„Ne kuka ta kukavica,
no majka plače Stojana,
Stojan je sinoć umreja”.
Lirjana majku zamoli
da gu otvori šaren sandaka, 130
da izvadi belu maramu,
da uzne kitu bosiljak,
da uzne žutu svećicu,
da ide Stojanu na žalost.
Majka Lirjanu karaše: 135
„Ne idi, ćerko, Lirjano,
biće ti neka prevara!”
Lirjana majks govori:
„Majčice, stara veštice,
Stojan mi češmu nagradi, 140
sve mo je druge beše da vidu,
i uzeše vodu studenu,
ti mene ne kte da puštiš;
kad Stojan pčenicu žnjejaše,
sve moje druge otoše da žnjeju, 145
ti mene ne kte da puštiš,
skupu gi nadnicu platija,
po žut dukaga gi daja;
Stojan mi crkvu napravi,
sve moje druge otoše, 150
vidoše crkvu šarenu,
i moliše Boga jednoga,
ti mene ne kte da puštiš!"
Pa se diže moma Lirjana,
te otvori šaren sandaka, 155
pa uze belu maramu,
i uze kitu bosiljak,
i uze žutu svećicu,
pa otide Stojanu na žalost;
kad uleze u Stojanove dvore, 160
vide gu stara majčica,
pa redi mlada Stojana:
„Stojane, sine Stojane,
ti si mi sinoć umreja,
umreja mladi bez dana, 165
za ludu momu Lirjanu,
moli se Bogu jednomu,
neka ti dušu povrati,
ete gu moma Lirjana!"
Kad dođe moma Lirjana, 170
stade da plače Stojana:
„Stojane, mladi Stojane,
kako si umreja mladi bez dana,
da si mi meni kazaja,
ja tebe ne bi ostavila 175
da umreš mladi bez dana!"
Maknu mu moma Lirjana,
maknu mu platno svileno,
što ga mati njega pokrila:
šta da vidi čudo golemo, 180
bistra ga voda probila,
obrisa ga belom maramom,
i mu tijo njemu govori:
„Stojane, mladi Stojaie,
ti otvori tvoje crno oko!" 185
Stojan mi oko otvori
i vide momu Lirjanu,
i tad ripnu ka da uzbesne,
pa dovati mladu Lirjanu,
obema rukama zagrli, 190
belo gu lice poljubi,
i ovako njojzi govori:
„Lirjana, momo, Lirjano,
Lirjana lepa devojko,
teške li mi jade zadade, 195
dokle mi u ruke dopade!"
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
