Stojan Janković i crni Arapin

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Stojan Janković i crni Arapin

0001 Porasla je lijepa đevojka
0002 Nad svom Bosnom i Ercegovinom,
0003 Divna šćerca starca Ćefen-age.
0004 Divna li je, tri je jada bili!
0005 Nju mi ištu do sedam banova,
0006 Al’ se mlada udomiti neće,
0007 No svakome naodila manu.
0008 Al’ joj stari babo progovori:
0009 „Udaji se, udao te s jadom!
0010 Što imasmo piva i jestiva,
0011 Izjedoše gosti u dvorove;
0012 Što imasmo zobi i sijena,
0013 Izobaše konji u odaje ─
0014 No s’ udaji, udao te s jadom!
0015 Da si malo u oko slijepa,
0016 Za mene bi mnogo bolje bilo,
0017 Nego tako u lice lijepa!”
0018 No kad začu lijepa đevojka,
0019 Pak je babu riječ besjedila:
0020 „O, Bogu ti, moj bilani babo,”
0021 Podaj mene tri tovara blaga,
0022 E ću odit’ u dno polja ravna,
0023 U dno ravna polja Zečevoga;
0024 Ako sretnem ikakva junaka,
0025 Za njim ću se mlada udomiti!”
0026 Jadan babo jedva i čekaše,
0027 Pa joj dade tri tovara blaga.
0028 Pa s’ otale mlada podignula,
0029 Sobom vodi svoju vjernu slugu,
0030 Pa otide u dno polja ravna
0031 U dno ravna polja Zečevoga.
0032 Tu je mlada šator poperila,
0033 Pa je mlada knjigu napravila,
0034 Pa je šilje Janković’ Stojanu,
0035 Ovako mu mlada knjigu piše,
0036 U knjigu divno pozdravila:
0037 „Pozdravljam te, Janković’ Stojane,
0038 Ali ne čuješ, ne čuli te ljudi,
0039 Da sam sljegla u Zečevo ravno,
0040 Nego da si brže u Zečevo,
0041 Ja sam za te lice uzgojila!”
0042 Dade knjigu svome tatarinu;
0043 Tatar pođe i knjigu ponese.
0044 Kada dođe pod ravne Kotare,
0045 Zlo nanese crnog Arapina,
0046 Tatarinu tako besjedila:
0047 „O, Bogu ti, mladi tatarine,
0048 Od kakve si zemlje al’ krajine?”
0049 Tatar mu se po imenu kaže:
0050 „Ja sam momče sasred Bosne ravne,
0051 Knjigu nosim Janković’ Stojanu
0052 Od kadune, moje gospođice,
0053 Da ga čeka u primorje ravno,
0054 Jer je za njeg’ lice uzgojila!”
0055 Kad to viđe crni Arap Moro,
0056 Uze silom knjigu tatarinu,
0057 Hitimice knjigu proučio,
0058 I kad viđe što mu knjiga piše,
0059 Udari se rukom uz koljeno:
0060 „Avaj”, reče, „kurvino kopile,
0061 Čiju l’ oćeš curu da obljubiš?”
0062 Kad to viđe mladi tatarine,
0063 On zamoli crnog Arapina:
0064 „Bogom brate, crni Arapina,
0065 Vrati mene list knjige bijele!”
0066 Tada Arap povrati mu pismo,
0067 Šnjime tatar ode planinama,
0068 Pravo ode Stojanovoj kuli,
0069 Sve mu pravo i lijepo kaže.
0070 A kad začu Janković Stojane,
0071 On se vrlo junak obeseli.
0072 Svu noć svoga konja titorio,
0073 A kad bilo o zori bijeloj,
0074 Pa se bača na svoga konjica,
0075 Pa sa sobom dobar arač baca ─
0076 Dvadest oka kruva bijeloga,
0077 A trideset mesa pečenoga,
0078 A četrdest vina crvenoga.
0079 Pa odleće niz polje Zečevo,
0080 Pored njega crni Arap Moro,
0081 Ali ga je Stojan pretekao
0082 Koliko bi puška dometnula.
0083 Ali Moro iza grla viče:
0084 „Zlo ti jutro, Janković’ Stojane,
0085 Igrajući zelena dorina
0086 Po ravnome polju Zečevome ─
0087 Pukoše ti četiri kolana
0088 I četvrta ibrišim kanica!”
0089 Mudar bješe Janković Stojane,
0090 Mudar bješe pa se prevario,
0091 Pa silazi sa svoga konjica,
0092 Pa pogleda četiri kolana,
0093 Al’ su pusti zdravi svi četiri!
0094 Preteče ga crni Arap Moro
0095 Koliko bi dvije dometnule,
0096 Jer je brza pusta bedevija.
0097 Kad to viđe Janković Stojane,
0098 Pa se opet na konjica baša,
0099 Udari ga pletenom kandžijom;
0100 Kako ga je lasno udario,
0101 Doro mu se do doline sleže.
0102 Tri puta ga bolje zaigrao,
0103 I doturi crna Arapina
0104 I oturi njega i kobilu,
0105 Đe ga stiže, tu ga i prestiže
0106 Koliko bi i tri dometnule.
0107 Ali Moro iza grla vika:
0108 „Zlo ti jutro, Janković Stojane,
0109 Zlo ti jutro i gore ti bilo ─
0110 Pukoše ti ploče pod konjicem,
0111 Krvca ti je konja oborila;
0112 Od Boga je velika greota
0113 Da izgubiš takoga konjica
0114 Koga danas u Turčina nema,
0115 U Turčina ni u kaurina!”
0116 Mudar bješe Janković Stojane,
0117 Mudar bješe, pak se prevario,
0118 Pa sa konja na zemlju skočio
0119 Da obide ploče u konjica,
0120 Al’ su puste zdrave sve četiri,
0121 Ni klinca mu od nji ne mankaše!
0122 Uto ga je pretekao Moro
0123 Koliko bi dvije dometnule.
0124 Kad se Stojan na nevolji nađe
0125 I đe viđe da se prevario,
0126 Pa nasrdi sebe i dorina,
0127 Udari ga pletenom kandžijom;
0128 Kako gaje lako udario,
0129 Natroje mu krvcu opučio.
0130 Tri puta se bolje zaigrao
0131 I dostiže crnog Arap’ Mora,
0132 I oturi njega i kobilu,
0133 I ugrabi lijepu đevojku,
0134 Pa je baca za se na konjica;
0135 Tri puta je pasom opasao,
0136 A četvrtom kaišom od sablje,
0137 Šnjom odleće u polje Zečevo,
0138 A kad viđe crna Arapina,
0139 Pa tančicu pušku dovatio,
0140 Pa ne gađa Janković’ Stojana,
0141 Nego silna konja pod Stojanom,
0142 Ugodi mu zelena dorina,
0143 Konjic pade, a Stojan pripade
0144 I uz njega lijepa đevojka.
0145 Kad to viđe Janković Stojane,
0146 On dovati bistra dževerdara,
0147 Dževerdaru živi oganj daje;
0148 On ne gađa konja pod Arapom,
0149 No Arapa u prsi junačke.
0150 Na zlo ga je mjesto udario,
0151 Više pasa đe ne daje glasa.
0152 Pade Arap na travi zelenoj,
0153 Arap pade, a Stojan pripade,
0154 Manu sabljom i desnicom rukom,
0155 Te mu crnu odasječe glavu
0156 I uze mu suru bedeviju,
0157 Arapovo svijetlo oružje,
0158 I pojaha bedeviju suru,
0159 Za njim vrže Turkinju đevojku,
0160 Šnjome pođe Stojan u Kotare.
0161 Koliko mu konja žao bilo,
0162 Za tri dni ga nije okusio,
0163 Ni izio ni vina popio,
0164 No se baša u meku dušeku
0165 I jadova tri-četiri dana,
0166 Pak pokrsti Turkinju đevojku
0167 I vjenča je Stojan za ljubovcu.



Izvor[uredi]

Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća, Beograd, 1974.