Stojanovi večeraju

* * *

Stojanovi večeraju

Stojanovi večeraju
            Je l’, Jelo, je l’, Jeleno,
            Je l’ je veće noć?^[1]
Mladi Stojan ne večera,
no si sedi na postelju
pa si sviri u calvare.
Calvare mu odgovara:
„Ženi mene, stara majko.“
„Da koju ćeš, mili sinko?“
„Stojanku ću, devojku ću.“
„Ne mož’, ne mož’, mili sinko,
rodnina smo, kumovi smo.“

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg

---

Reference

1. Ponavlja se posle svakog stiha.

Izvor

• Simonović, Dragoljub, Zaplanje - priroda, istorija, etnografija, društveno-ekonomski razvoj, porodica, narodne pesme, Niš, Gradina; Beograd, Narodna knjiga; Etnografski institut SANU, 1982., str. 735.

• Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 263.