Stojanova ženidba
Stojan si majke govori:
„Ja slušaj, stara majčice,
ja ću da idem, da idem
prez Dunav Kara, bre, Vlaške
za mene liku da nađem, 5
za mene mladu nevestu.“
Stojan si konjče osedla,
nogu u zengij’ metnalo,
puštilo konjče zeleno,
dignalo magle pra’ove, 10
blizo kraj Dunav stignalo.
Čudi se Stojan, maje se
kako će Dunav da mine.
Butnao konjče zeleno,
beli mi Dunav propliva, 15
otide Stojan, otide
prez Dunav Kara, bre, Vlaške,
u tova selo golemo.
Ozdol mi ide, bre, svadba,
Stojan mi stade sas konjče 20
dorde mi svadba zaminu,
otide svadba tegobna
u svoji beli dvorovi.
Stojan mi konjče butnao,
pravo na svadbu ot’odi, 25
pa to u dvori uleze
pa se od konjče ne svali,
govori Stojan, govori:
„Čujte me, ručni deveri,
izved’te mladu nevestu 30
ta mladu da ju darujem.“
Dočuše ručni deveri,
izvode mladu nevestu.
Koga ju Stojan video,
ćao od konjče da padne. 35
Čudi se Stojan, maje se
kako će stvora da stvori,
pa to se u džep, bre, maši,
izvadi blago neznano,
celu avliju zasipa 40
Dorde deveri da zbirat,
da zbirat blago neznano,
Stojan mi ruku pružio
ta mlada da mu poljubi,
on ju za ruku ufati 45
pa ju na konjče frljio,
zeleno konjče puštio,
dignalo magle pra’ove,
blizo kraj Dunav stignao.
Govori mlada nevesta: 50
„Ja me od konjče, bre, svali
očite da si izmijem
da teb’ se ljudi ne smeju:
grubu nevestu uzeo
prez Dunav Kara, bre, Vlaške.“ 55
Govori Stojan, govori:
„Ne smem te mlado, bre, skinem,
men’ će deveri da stignu
pa će te mladu, bre, uznu,
a šta ću jadan bez tebe, 60
u Dunav da se udavim!
Ja slušaj, mlada nevesto,
koga si Dunav minemo,
na putu češma šarena,
tam’ ću te, ljube bre, skinem 65
očite da si izmiješ
i belo lice opereš
da men’ se ljudi ne smeju:
grubu nevestu uzeo
prez Dunav Kara, bre, Vlaške.“ 70
Stojan mi konjče butnao,
beli mi Dunav propliva,
na putu češma šarena,
on ju od konjče, bre, svali,
očite ta si izmila 75
i belo lice oprala,
pa ju na konjče bacio,
puštio konjče zeleno,
dignalo magle pra’ove,
blizo kraj sela stignao 80
pa si u dvori uleze.
Koga ga majka videla,
govori stara majčica:
„Ja slušaj, sine Stojane,
mlogo je, sine, ubava, 85
al’ ne znam da l’ je pametna,
sas mladu da se dopitaš:
šta je no brzo od konja,
od konja i od sokola;
šta je po slatko od meda, 90
od meda i od šerbeta;
šta je po milo od majke,
od majke i od bašta si.
A njemu mlada govori:
„Ja slušaj, mladi Stojane: 95
um si je po brz od konja,
od konja i od sokola;
šićer po sladak od meda,
od meda i od šerbeta;
drago po milo od majke, 100
od majke i od bašta si.
Koga mu majka dočula,
govori stara majčica:
„Uzni ju, sine Stojane,
mlogo je, sine ubava, 105
ubava moma, pametna,
ta život da si prokaraš."
