Starost (Šapčanin)
| Starost (1868) Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Na vrhuncu plavetnome
Još se svetli, još je vid;
Međ granama pozlaćenim
Rumeni se trošan zid.
Na krstiću od železa
Pojac slavuj sedi sam —
Haj, ta to je crkva mala
Napušteni stari hram.
Po srebrnoj mahovini
Dremljiv bršljan, večit hlad;
Haj i onda još je snev’o,
Kada bejah deran mlad.
Ves’o, sretan, lak ka’ tica,
Pevah Bogu — detinj glas.
Burne dane poraz hitn’o:
Uspomena — seda vlas.
Eno zvonce smerno bije
Isto ’nako tin, tin, tan!
»Zdravo momče ostarelo«,
»Večna pamet!«... tin, tin, tan!
Padoh ničke na kolena,
Videh grobak — krajni dan —
U gospoda čast i slava!
Zvonce kuca: tin, tin, tan.
Izvor
[uredi]1868. Vila. Godina četvrta, broj 4, str. 88-89.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.
|