Starost (Milorad Popović Šapčanin)
Pređi na navigaciju
Pređi na pretragu
| Starost (1868) Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Na vrhuncu plavetnome
Još se svetli, još je vid;
Međ granama pozlaćenim
Rumeni se trošan zid.
Na krstiću od železa
Pojac slavuj sedi sam —
Haj, ta to je crkva mala
Napušteni stari hram.
Po srebrnoj mahovini
Dremljiv bršljan, večit hlad;
Haj i onda još je snev’o,
Kada bejah deran mlad
Ves’o, sretan, lak ka’ tica,
Pevah Bogu — detinj glas.
Burne dane poraz hitn’o:
Uspomena — seda vlas.
Eno zvonce smerno bije
Isto ’nako tin, tin, tan!
„Zdravo momče ostarelo“
„Večna pamet!“... tin, tin, tan!
Padoh ničke na kolena,
Videh grobak — krajni dan —
U gospoda čast i slava!
Zvonce kuca: tin, tin, tan.
Izvor[uredi]
1868. Vila. Godina četvrta, str. 88-89.
|