Starina Novak i trijest janičara
Podranio starina Novače,
Podranio pređe jarka sunca,
Pak on uze leba u torbicu,
I on nasu vode u tikvicu,
Još uzede na rame motiku, 5
Na motiku tikvu obesio,
Te on ide dernom vinogradu,
Da ga kopa, da se lebom rani,
A da reže, pak da se duvani.
Susrelo ga trijest janičara, 10
Pak pitaju starinu Novaka:
„Oj Boga ti, stari kaurine,
Kud si, more, tako podranio,
I uzeo tikvu na motiku?“
Veli njima starina Novače: 15
„Idem braćo, dernom vinogradu,
Da ga kopam, da se lebom ranim,
Da ga režem, pak da se duvanim.“
Besede mu trijest janičara:
„A ču li nas, stari kaurine 20
Ti se mani dernog vinograda,
I mani se tikve i motike,
Već ako si puta uvežbao
Kroz strašljivu goru Romaniju,
Provedi nas gorom Novakovom, 25
Da vidimo starinu Novaka,
I njegova brata Radivoja,
Da vidimo deli Tatomira,
Da vidimo dijete Grujicu
Oćemo ih, stari, po'vatati, 30
Po'vatati, pa ih povešati,
Jer su Turkom ljuto dodijali.
Tebi ćemo bakšiš učiniti,
Daćemo ti stotinu dukata,
Pa ti idi, te se lebom rani, 35
Lebom rani, duvanom duvani.“
Kad je Novak reči saslušao,
On je njima tijo besedio:
„Oću, braćo, a kako da neću?
Putove sam dobro uvardao, 40
Svu vam goru unakrst poznajem,
Provešću vas gorom Novakovom?“
To su Turci jedva dočekali,
Pak pođoše drumom putovati.
Kad su bili u gori zelenoj, 45
Zapevaše trijest janičara,
I u pesmi vako prizivaše:
„Di si jako, starina Novače?
Di si jako, čiča Radivoje?
Di si jako, deli Tatomire? 50
A di li si, dijete Grujica?
Iziđite da se ogledamo!“
Turci zbore o zlu bez nevolje,
A to sluša starina Novače,
Slušao je, pak je besedio: 55
„Braćo moja trijest janičara,
Je li testir meni popevati,
Popevati sitno kaluđerski?“
Vele njemu Turci janičari:
„Jeste testir, kako i ne bilo?“ 60
Kad zapeva starina Novače,
Stade jeka druma uz planinu,
Novak peva, gora mu odpeva,
Po gori se zverje ustrčalo
Od njegova glasa junačkoga. 65
U pesmi je vako govorio:
„Di ste jako, sivi sokolovi!
Doletilo jato golubova,
Doletilo, odleteti neće!“
Kad su Turci pesmu saslušali, 70
Oni vele starini Novaku:
„Oj Boga nam, neznan Kaurine,
Ta se pesma nama ne dopada!“
Tek što oni u reči bijaše,
Trči Gruja na konju doratu, 75
Pravo trči starini Novaku,
Dodade mu sablju okovanu;
Al' eto ti čiča Radivoja,
Al' eto ti deli Tatomira.
Kad se stari sablje dokopao, 80
Baci dole tikvu i motiku,
A ostali zapodeše kavgu.
Da je kome pogledati bilo,
Kad hajduci juriš učiniše,
Nji' četiri na trijest Turaka: 85
Razdaleši Turke na buljuke,
Kao vuci bijele jaganjce,
Novak seče, a Radivoje tuče,
Dete Gruja na gomilu vuče,
A Tatomir naokolo skače, 90
Da im koji Turčin ne uteče.
Isekoše trideset Turaka
Izmeđ sebe blago podeliše,
Podeliše blago i oružje,
Pak odoše u goru zelenu. 95
Od men' pesma, a od Boga zdravlje,
Na čast pesma našem domaćinu -
Dolovi mu šenicom rodili,
A po bregu vinova lozica.
Belo stado polje prekrililo, 100
Konji mu se vrani pomorili,
Sir i maslo na more noseći
A otuda čoju donoseći.
Sve snajama suknje pokrojio,
A sinovom zelene dolame! 105
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
