Starina Novak i Đerđelez Alija
Četu vodi Starina Novače,
Baš u Bosni, oko Sarajeva.
Kad se Bosna turčinom nasula
I gazije postadoše Turci,
Novaku je vrlo žao bilo, 5
Što dočeka Bosnu u zemanu,
Te se u njoj posiliše Turci
I postaše najžešći junaci:
„Srpskog bana ni banom ne kažu,
Srpskog kralja Vlahom učiniše: 10
„Daj nam, Vlaše, gradove u ruke,
I fermane zemlje bosne ravne?“
Kralj je svuda izgubio snagu,
Pa slobodu od Talije traži,
Od Talije i zemlje ćesarske. 15
Što Talija kralju obećaje,
Tursku silu ništa ne ugasi,
Već se više Turci posiliše.
Viđe Novak zemlji kraja nema.
Te ovako na jedno smislio: 20
„I ja ću se biti na junaštvo:
Ako Bosni fajde biti neće,
Ta Valaha, neće ni zijana;
Posmicaću gazije junake,
Nek je manje plemena silnoga, 25
Koji ne da Bosni mirovati.“
Mlogo Novak počinio jada,
Dotače se bijela Sarajva,
Potrijebi Sarajlije Turke,
Đe kazuju najbolje junake. 30
Procvilješe anke i kadune,
Uz koljeno Đeđelez Alije:
„O, Alija, direk od Sarajva,
Tebe hvale da nema boljega
A Sarajvo u crno zavi se, 35
I ostaše udovice kade,
Od nekaka Novaka hajduka.“
Malo stalo, al dugo ne bilo,
Diže četu Đeđelez Alija.
Da potraži novog harambašu. 40
U zlo ga je potražio grdno:
Sve izginu u Alije društvo,
Sam Alija osta u hajducim;
Ali mu je dobra sreća bila
Brza ima debela dorata, 45
Što preskače klade i omare,
Ne udi mu sablje od hajduka,
Ne udi mu, jer stići ne more,
Ni Alija ne hoda zaludu,
Od njega se sklanjaju hajduci, 50
Za jelike i za omorike.
Ni Alija more poginuti,
Nit Novaku more naštetiti.
Alija se u Sarajvo vrnu,
Ne dovede druga đavoljega. 55
Prođ'te me se, udovice kade,
Đe j' Turaka, tu je i hajduka.
Ja ne mogu uvatit Novaka.
Nek idu Turci na hajduke,
Nek ne tiču ćudi u Novaka, 60
Pa vam Turci više ginut ne će.
Ja na njega četovati ne ću,
On je došo, da pobije Turke.
Nije došo brojiti jelike.“
Iz zbirke
N. T. K.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
