Stano le, Stano, kaluđerice, ih!
Odila li si skoro na pazar,
videla li si čudo golemo
kako se moma sama prodava,
sama prodava, lice ne dava? 5
Otuda idu dvoica Turci,
pa si pituju mlado devojče:
„Zašto se, mori, sama prodavaš,
sama prodavaš, lice ne davaš?
Da li si nemaš nikoga nigde?" 10
„Kada su bile godin’ razmirne,
i ja si imam dvojica brajća,
i oni su si veru menili,
veru menili, tursku primili."
Pa đu pituju dvoica Turci: 15
„Ima li nekoj negde belegu?“
„Koga smo bili sviti malečći,
bašta ni praji ivur na kolo,
izlete ivur Marka udari,
na desnu stranu, u desnu vedžu 20
Marko si ima ličnu belegu,
o’ desnu stranu, na desnu vedžu.
Podiže Marko crveno vešče
poznala sestra rodženog brata,
Zagrli sestra dvoica braća; 25
grle se, ljube troica braća,
jedan za drugog, troica crkli.
Primedba
Pevač i mesto zapisa
Jotić D. Todorka (50 g.), Krupac
Reference
Izvor
Kosta P. Manojlović, Narodne melodije iz istočne Srbije, Naučna knjiga, Beograd, 1953., str. 145-146.
