Srpski građanski zakonik - izvodi

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Kratka sadržina i prevod na savremeni srpski jezik


UVOD


UOPŠTE O GRAĐANSKIM ZAKONIMA


1. Knjaz u saglasju sa Savetom, na osnovu Ustava zemaljskog, izdaje ovaj Građanski zakonik svima žiteljima i sudovima Srbije.

8. Smisao zakona niko da ne izvrće i krivo da ne tumači.

14. Neznanje zakona, već obnarodovanog, nikome ne pomaže i niko se neznanjem zakona izviniti ili braniti ne može.

18. Ropstva nema u ovoj zemlji, to jest, niko ne može imati čoveka u takvoj vlasti, da sa njim može postupati i raspolagati samovoljno kao sa stvarima.

21. Šta je ko dužan, to mora dati. Ako neće, sud će ga primorati.

27. Šta je čije, taj ima pravo i raspolagati s tim.

28. Tvoje pravo možeš i drugom ustupiti i to zavisi od tvoje dobre volje, koja se ne dovodi u sumnju, ali se mora dokazati. Samovolja, sila i prevara nikome ne pomaže.


PRVI DEO - LIČNA PRAVA


1. LICA I LIČNA PRAVA


43. Dete začeto, ali još nerođeno, smatra se u priznanju prava kao da je i rođeno, tako da, ako se živo rodi dobija sva pripadajuća prava, i ta na drugoga prenosi; ako se rodi mrtvo, smatra se kao da nikad nije bilo ni začeto. Rođeno se uvek smatra za živo; ko sumnja i suprotno tvrdi to mora dokazati.

55. Pod imenom rodbine podrazumevaju se preci sa svima svojim potomcima, bili oni u zajednici ili odeljeni. Oni se među sobom zovu rod: veza kojom su vezani je srodstvo, a takva lica su srodna ili srodnici ili rođaci. Oni mogu biti u bližem ili daljem srodstvu, po broju stepena u kojima stoje jedan od drugoga. To su srodnici po krvi; ali bivaju i postaju srodnici i po braku, a to srodstvo se zove tazbina; i to je srodstvo između muža ili žene sa srodnicima ženinog ili muževljevog roda po krvi.


2. PRAVA I DUŽNOSTI SUPRUŽNIKA


74. Brak sa besomučnima i ludima nema pravnu snagu i prestaje kao da nije ni postojao, a sveštenik, koji sa znanjem venča takve, pada pod sud i kaznu.

108. Oba supružnika su dužna ljubavno i nerazdvojno živeti, dužnosti bračne izvršavati, jedno drugom verni biti, jedno prema drugom pristojno se ponašati i u svakom slučaju u pomoći biti.


3. PRAVA I DUŽNOSTI RODITELjA I DECE


113. Bračna deca su sva ona, koja se u zakonitom braku rode. Za takvu zakon smatra svu onu decu, koja se rode posle 180 dana od dana venčanja ili 300 dana posle smrti muževljeve ili konačnog razvoda bračne veze od zakonite supruge.

121. Sve što deca nabave dok su pod roditeljskom vlašću, to nabavljaju svojim roditeljima, kao što roditelji svojoj deci nabavljaju imovinu, a onda je njima ostavljaju.

128. Vanbračno dete ili kopile je ono koje je mati nevenčana začela i rodila. Za takvo se smatra i ono koje je rođeno od matere venčane u braku, ali pre ili posle određenog zakonitog roka od 180 ili 300 dana; osim ako je nedonošče ili je od oca za svoje priznato ili ga se otac za tri meseca nije sudski odrekao.

140. Posinak i poćerka moraju biti barem 15 godina mlađi od svoga poočima i pomajke.


DRUGI DEO - STVARNA PRAVA (PRVI ODELjAK)


1. STVAR I PRAVA NA STVARI


191. Više stvari obuhvaćenih jednim imenom čine samo jednu stvar i smatraju se za jednu celinu.

195. One stvari koje nikom ne pripadaju, koje mogu pripasti onome ko ih pre zauzme, zovu se puste ili ničije. Stvari koje svi mogu upotrebiti i niko nikoga ne može od njih isključiti, zovu se svačije, kao drumovi, putevi, reke, obale reka. Ono što je namenjeno za opštu narodnu upotrebu, to je narodno dobro.


2. DRŽAVINA I PRAVO DRŽANjA


198. Kad jednu stvar držiš i imaš volju zadržati je za sebe, pa to prikladnim znakom označiš i pokažeš, ti si držalac takve stvari.

209. Kad se dva ili više njih spore oko toga kome državina jedne stvari pripada, do presude će je pričuvati sud ili onaj čijim imenom se stvar drži.


3. SVOJINA


218. Ako svoju stvar kod drugoga nađeš i poznaš, a ti je nisi ustupio, imaš pravo tražiti na sudu da ti se tvoja stvar vrati.

219. U tom slučaju moraćeš na sudu dokazati da je stvar tvoja i kod koga se nalazi. Ako jasnim znacima to pokažeš, svoju stvar ćeš dobiti.


4. PRIBAVLjANjE STVARI


225. Da bi neko postao vlasnik nekakve stvari, mora takvu sebi zakonito pribaviti.

226. Za svako zakonito pribavljanje jedne stvari traži se punovažni pravni osnov i zakoniti način.

227. Kao što su stvari različitoga roda i reda, tako su i načini kojima se iste pribavljaju različiti.


5. PRIBAVLjANjE STVARI PRIRAŠTAJEM


265. Zemlja koju bi voda, malo po malo, na jednu obalu nanela, pripašće vlasniku te obale.


6. PRIBAVLjANjE STVARI PREDAJOM


293. Ko na drugoga prenosi nekakvo nepokretno dobro, kao: kuću, njivu, livadu, vinograd ili voćnjak, mora biti vlasnik istoga dobra, inače takav prenos nema pravnu snagu.

299. Sa uvođenjem novog vlasnika u javne knjige nepokretnosti on dobija i zakonitu državinu.


7. ZALOGA


304. Zaloga je stvar na koju zajmodavac ima pravo da se iz nje namiri, ako njegov dužnik ne ispuni na vreme svoju obavezu.

312. Ko ima zalogu, taj ima pravo da cenom zaloge sebe namiri, ako dužnik ne isplati dug. Ako nešto pretekne kao višak, da vrati dužniku.

323. Ako založena stvar propadne ili se zajmodavac odrekne prava na zalogu ili je bezuslovno vrati dužniku, onda zaloga prestaje, mada dug ostaje i posle toga.


8. SLUŽBENOSTI


354. Ko ima pravo na stazu na tuđoj zemlji, taj može preko tuđe zemlje ići ili i druge ljude puštati da k njemu tuda dolaze. Ali ne može tuda jahati ili voziti se.

359. Ko ima pravo zahvatati vodu s tuđeg bunara ili izvora, taj mora imati pravo i doći do bunara.


9. NASLEDSTVO


396. Muška deca umrloga i njihovi muški potomci prvi dobijaju nasledstvo. Oni isključuju sestre, oca, majku i sve njihove pretke i njihovo potomstvo ili pobočne srodnike.

398. Razlika se ne čini između muške dece, rodila se ona za života ili posle smrti oca, samo ako je u zakonito vreme.

400. Ako nema muške dece, nego bi bilo samo ženske dece, onda ženska deca nasleđuju očevu imovinu, i to na jednake delove.


10. TESTAMENT


429. Testament mora biti u pisanoj formi. On će važiti samo ako ga je zaveštalac svojeručno napisao i potpisao ili ako je sastavljen i priznat pred sudom.

448. Zaveštalac može svoju volju za slučaj smrti menjati dok je živ. Testament uništen od zaveštaoca gubi svoju silu i važnost.


11. SADRŽAJ, SMISAO I TUMAČENjE TESTAMENTA


449. Svaki testament treba tumačiti u onom smislu kao što glasi.

451. Ako je zaveštalac jednom nasledniku ostavio svu imovinu, onda će sve biti njegovo.


12. KAKO ZAVEŠTALAC MOŽE RASPOLAGATI SVOJOM IMOVINOM


476. Imovina, nasleđena ili stečena, smatra se za vlasništvo sa kojim svako može raspolagati po svojoj volji.


13. POPIS ZAOSTAVŠTINE


485. Niko ne mora primiti nasledstvo bez sudskog popisa, a ako primi, sam sebi nek popiše nasledstvo.


14. DEOBA


492. Naslednicima stoji na volji da se podele ili da ostanu nepodeljeni u zajednici.

496. Naslednici se mogu deliti sami među sobom ili pred prizvanim odabranim ljudima ili pred svojim sudom ili sudijom.


15. NASLEDNA PRAVA I ODNOSI U ZADRUZI


523. Žena udovica koja ostane u zadruzi posle smrti muža, bila sa decom ili bez dece, zadržava pravo uživanja na delu svoga muža u zadruzi. Ona je dužna pomagati zadruzi prema svojim mogućnostima.


DRUGI DEO - STVARNA PRAVA (DRUGI ODELjAK)


17. UOPŠTE O UGOVORIMA


531. Ugovor je zaključen onda kada jedna strana nešto obeća, a druga to prihvati ili se izjasni da prihvata.

532. Ovo obećanje i prihvatanje se može učiniti rečima, ali i drugim prikladnim znacima, a i samim delom koje volju pokazuje.

536. Ugovor treba da bude jasan, razumljiv i određen.

552. Svaki ugovor i iz njega proističuća prava i obaveze, prelaze i na naslednike, osim slučajeva gde bi ista bila vezana za lične odnose i sposobnosti ili ako su naslednici izričito izuzeti ugovorom ili zakonom.


18. POKLON


561. Poklon je ugovor kojim neko nešto dobrovoljno daje drugome, ne tražeći niti primajući ikakvu korist za to.

566. Ko jednom dade poklon, ne može ga uzeti natrag, osim posebnih slučajeva.

567. Slučajevi zbog kojih darodavac može poreći poklon: a) ako darodavac kasnije toliko osiromaši, da ne može ni živeti; b) ako darovani pokaže veliku neblagodarnost prema darodavcu, nanoseći uvredu njegovom životu, telu, časti i narušavajući njegovu slobodu i imovinu.


19. OSTAVA


569. Ostava je ugovor kojim neko primi tuđu stvar da je čuva i bez plate vrati natrag.

570. Ko primi tuđu stvar kao ostavu, dužan je istu čuvati od svakoga kvara ili štete kao svoju sopstvenu.

577. Ako je čuvar svoju sopstvenu stvar žrtvovao i izgubio da bi sačuvao tuđu stvar, onda on može od ostavioca zahtevati naknadu za to.


20. POSLUGA


582. Posluga je ugovor kojim neko uzme nepotrošnu stvar na poslugu tako da je, posle određenog vremena, bez plate ili nagrade vrati natrag.


21. ZAJAM


593. Zajam je ugovor kojim neko uzme potrošne stvari, tako da ima ovlašćenje da ih po svojoj volji upotrebljava, potroši i raspolaže njima, ali je dužan da u određeno vreme te stvari vrati natrag u istom rodu i vrednosti.

596. Onaj koji daje zajam zove se zajmodavac ili zajmilac; onaj koji uzima zajam zove se zajmoprimac ili dužnik.

602. Ako je ugovor o zajmu zaključen na duže vreme, a nije određeno vreme plaćanja kamate, onda se smatra da je to vreme na kraju svake godine.


22. PUNOMOĆJE


609. Punomoćje je ugovor kojim neko dobija ovlašćenje da u ime drugoga i za račun drugoga čini nešto punovažno.

610. Onaj koji daje ovlašćenje zove se vlastodavac, onaj kome se daje ovlašćenje zove se punomoćnik. Napismeno sastavljeno ovlašćenje zove se punomoćje.

612. Kome nisu naznačene nikakve granice punomoćja, taj se mora upravljati po svome razumu, znanju i savesti.

615. Punomoćnik je dužan pošteno i dobro obaviti posao koji je na sebe uzeo, a svu korist, koja bi otuda proistekla, ostaviti svome vlastodavcu.

620. Ono što punomoćnik u ime svoga vlastodavca sa trećim licem obavi ili ugovori u smislu svoga punomoćja, to obavezuje i vlastodavca i treće lice.


23. RAZMENA


632. Razmena je ugovor kojim neko jednu stvar daje za drugu.

640. Dobro koje je primljeno u razmenu zadržava pravnu prirodu, kao i dobro koje je dato u razmenu.


24. KUPOVINA I PRODAJA


641. Kupovina i prodaja je ugovor kojim se neka stvar ustupa drugome za određenu platu u novcu.

642. Kako se dva ili više lica dogovore za stvar i odrede cenu, tako je i ugovor prodaje obavljen i zaključen.

647. Pravo određivanja cene za stvar pripada prodavcu stvari.

659. Kupovina stvari kojima se neko tek nada smatra se za kocku.

671. U slučaju prodaje nepokretnih dobara prodavac treba da javi onima koji imaju pravo prvenstva za kupovinu, rodbini i susedima.


25. ZAKUP


679. Zakup je ugovor o prodaji upotrebe. Ono što je za prodaju, to se daje i pod zakup.

699. Zakup prestaje onda kad ugovoreni rok dođe. Ako nema ugovorenoga roka, onda se gleda na uobičajeni rok u tom mestu ili na vreme plaćanja.


26. NAJAM


706. Najam je ugovor kojim se neko obavezuje da obavi neki posao ili da uradi nešto za određenu nagradu u novcu.

707. Ko naruči neki posao mora pristati i na prikladnu nagradu.

717. Najamnik koji je prihvatio naručeni posao mora ga sam završiti. Samo u naročitim okolnostima on može poveriti prihvaćeni posao i drugome, ali za valjanost posla i tada samo on odgovara.


27. ORTAKLUK


723. Ortakluk je ugovor kojim se dva ili više lica slože da svoj trud, ili i svoje stvari, ulože da bi među sobom delila korist koja se otuda dobije.

727. Ono što je uloženo u ortački posao sačinjava glavnicu ortakluka i daje svima zajedničke nadležnosti. Ono što neki ortak ima izvan toga, to ne pripada glavnici ortakluka, nego je njegovo lično i odeljeno dobro.

746. Svaki ortak može gledati ortačke račune u svako vreme, i to mu se ne može zabraniti. Ali, ako bi to zahtevalo trošak, onda ga sam mora snositi.


28. BRAČNI UGOVORI


759. Bračni ugovor se zaključuje između muža i žene ili između ženika i neveste u vezi imovine u braku.

760. Ovaj ugovor može biti u vezi miraza. To je imovina koju supruga donese mužu, bilo njena sopstvena, bilo od nekoga drugog dobijena radi lakšeg življenja.

762. Ako ugovorom mužu miraz nije obećan uz suprugu, muž nema pravo da ga traži.

763. Ženino nasledstvo, koje bi joj za vreme braka pripalo i mužu bilo doneto, takođe se smatra za miraz.

777. Ono što muž svojoj ženi dade za ukras u nakitu, dragom kamenju i drugim dragocenostima, to se i u sumnji smatra da je poklonjeno.


29. UGOVORI NA SREĆU


789. Ugovorom na sreću jedna strana daje nadu za neku neizvesnu korist koju druga strana prima. Ovo može biti za platu ili bez plate.

793. Kod opklade, koja može biti samo u vezi dozvoljene stvari, vrednost treba da bude data ili u treće ruke položena, inače na sudu nema pravnu snagu.


30. NAKNADA ŠTETE


801. Od plaćanja učinjene štete može se osloboditi samo onaj ko dokaže da šteta nije učinjena njegovom krivicom, nego se slučajno dogodila.

803. Stručnjaci, od kojih se za nagradu traži savet u poslu koji spada u njihovu struku, pa daju savet koji dovede do štete, odgovaraju za loš savet.

805. Ako bi bilo krivice i onoga koji je oštećen, onda će naknada srazmerno i na njega pasti.

812. Gostioničari, krčmari, lađari i prevoznici odgovaraju i za štetu koju bi njihovi ljudi naneli putnicima.

816. Ko nađe životinju u šteti, može je silom odbiti, oterati ili uhvatiti i zavezati. Nema ovlašćenje da je ubije, osim u slučaju nužne odbrane.

820. Ko drugoga rani, osakati ili nanese povredu njegovom telu, taj plaća sav trošak za lečenje i lekove; zatim plaća naknadu koristi koju oštećeni gubi i koje će se unapred lišiti; i još plaća naknadu za pretrpljene bolove.


TREĆI DEO - OPŠTI STAVOVI O LIČNIM I STVARNIM PRAVIMA


1. NAČINI ZA OBEZBEĐENjE PRAVA I OBAVEZA


827. Načini za obezbeđenje obaveze i utvrđivanje prava su jemstvo i zaloga.

832. Ko jemstvuje kao jemac, taj se obavezuje da plati, bilo da glavni dužnik može ili ne može da plati. Prema tome, poveriocu ostaje na volji da dug traži od glavnog dužnika ili od jemca ili od obojice istovremeno.

838. Ako jemstvo glasi za neko određeno vreme, onda jemstvo prestaje kad se to vreme navrši.

842. Onaj koji ima stvar u zalozi, dužan je istu dobro čuvati. Kad založitelj namiri dug, mora je odmah vratiti.


2. PROMENA PRAVA I OBAVEZA


847. Prava i obaveze koja zavise od volje ugovarajućih strana, mogu se uzajamnom voljom i promeniti.

848. Ova promena može biti takva da se ne uzima niti dodaje neka treća osoba; a može biti i takva, da se neka treća osoba dodaje, kao novi poverilac ili novi dužnik.

850. Kod promene prava stara obaveza prestaje i nova dobija svoju silu.

858. Ako bi se strane, pri poravnanju, prevarile u licu ili u samom predmetu, onda ne postoji ni poravnanje.

859. Ko bi posle poravnanja dokazivao da je oštećen preko polovine ili bi nove dokaze donosio, koji mu pre poravnanja nisu bili poznati, neće mu ništa pomoći; osim ako bi mogao dokazati očiglednu prevaru i nepošteno postupanje.

863. Za sporna dela poravnanja strane se mogu dogovoriti da izaberu sebi sudije, pa kako oni odrede, onako da im bude pravo.


3. KAKO PRESTAJU PRAVA I OBAVEZE


882. Ko plati ono što je dužan, taj se oslobađa od duga i prestaje njegova obaveza.

884. Dug se može isplatiti novcem, ali i nečim drugim, samo ako se strane slože.

887. Ako rok za isplatu duga nije određen, onda se smatra da je rok počeo onda kad je dužnik opomenut za plaćanje.

897. Ko ima priznanicu od poverioca da je platio glavnicu, njemu se veruje da je platio i kamatu.

913. Umre li onaj kome pripada nekakvo pravo ili dužnost, tako da je vezano samo za njegovu ličnost i na nju ograničeno, onda prestaju sve obaveze.


4. ZASTARELOST


922. Zastrelost je posebno pravilo po kome jedan gubi pravo, zbog nekorišćenja za neko vreme, a drugi sa samim korišćenjem dobija pravo.

925. Prava supružnika, roditelja, dečija i druga lična prava ne mogu zastareti.

928. Pokretne stvari se pribavljaju zastarelošću od tri godine.