Sporazum o prijateljstvu i saradnji (Italija i Rumunija 1926)
|
|
|
.svg)
Želeći da ojačaju veze prijateljstva dveju zemalja, starajući se da osiguraju opšti mir i siugrnost svojih naroda, i konsoliduju stabilnost politike, koja je potrebna za moralno i ekonomsko podizanje Evrope, rešeni da podržavaju pravni i politički međunarodni poredak, želeći da svojim narodima pruže potpunije garancije u okviru pakta Društva Naroda, a inspirišući se sa utvrđenim principima Londonskog Ugovora, dva vladaoca su se sporazumeli:
Član 1.
Da se uzajamno pomažu i zajednički srdačno sarađuju na održanju međunarodnog poretka, kao i u cilju poštovanja i izvršenja obaveza uslovljenih u ugovorima koje su potpisali.
Član 2.
U slučaju međunarodnih zapleta i ako se visoke ugovoračke strane ne slože da su njihovi zajednički interesi ugroženi ili da bi mogli biti ugroženi, obavezuje se da se sporazumu odnosno mera koje će zajedno preduzeti, da ih sačuvaju.
Član 3.
U slučaju da bezbednost i interesi jedne od visokih ugovoračkih strana budu ugroženi usled nasilnih upada s polja, druga strana se obavezuje da joj pruži svoju blagonaklonu pomoć i svoju političku i diplomatsku potporu, a u cilju da se odstrani uzrok tih opasnosti.
Član 4.
Visoke ugovoračke strane obaveuju se, da će podneti na arbitraži pitanja, koja bi došla da ih razdvoje i koja ne bi mogla biti rešena običnim diplomatskim putem.
Član 5.
Ugovor će trajati pet godina.
Izvori[uredi]
- Politika, br. 6.609 od subote 18. septembra 1926, strana 3.
- Politika, br. 6.610 od nedelje 19. septembra 1926, strana 3.