Spomenik stradalima u Goračićkoj buni

Spomenik stradalima u Goračićkoj buni podignut je 1903. godine, meštanima dragačevskih sela Goračići, Guberevci i Živica, koji su februara 1893. godine izgubili živote braneći zakonito izabranu opštinsku upravu.

Istoričari su taj događaj nazvali Goračićka buna. A, u suštini, Goračanci, Guberevčani i Živičanci se nisu bunili. Oni su, zapravo, branili svoju zakonito izabranu opštinsku upravu i samoupravu, građanska prava i slobode. Rade P. Plazina/Plazinić, Guberevčanin, jedan od organizatora te odbrane, događaj je nazvao pravim imenom - Krvavi Goračić.^[a]

Spomenik u obliku obeliska od crnog mermera podignut je 1903, a otkriven, uz verski obred, 1904. godine. Graditelj je bio N. Lukaček iz Beograda. Renoviran je 1950. godine prilozima građana. Posao su obavili kamenoresci Milisav Tanasković iz Živice i Vitomir Vitorović iz Krivače.

Tekst uklesan na spomenik glasi:

Miliću Ružičiću

(član opšt. Suda)

Janku Stevanoviću

Živku Jevremcu

Radisavu Jevremcu

i Pantu Cogoljeviću

(iz Goračića)

Miljku Nikoliću

Maksimu Cogoljeviću

Vitoru Ćendiću

Marku Ćendiću

Milovanu Bogetiću

Antoniju Stojiću

Milovanu Klisariću

Avramu Basariću

Jevremu Basariću

i Ranku Vujinoviću

(iz Guberevaca)

Ranku Milutinoviću

i Miljku Joroviću

(iz Živice)

Poginulim građanima

opštine goračićke

pred sudnicom u Goračiću

20. februara 1893. god

u odbrani svojih građanskih

ustavom i zakonima zajemčenih prava

i sloboda od nasilja liberalne vladavine

pod ustavom tada njihovih ministara

Avakumovića – Ribarca 1893.god.

Spomenik ovaj

kao vidljivo obeležje

priznanja građanskih vrlina

poginulih pokojnika

podigoše prilogom

prijatelji radikalne stranke

20. februara 1903.

Spomenite nas ko ovuda prođe.

Mi smo pali

za slobode zlatne Ustav,

zakon i narodna prava.

Mi branismo da Srbin ne strada.

Napomene

1. Navod preuzet iz knjige „Goračićka buna 1893”.

Izvori

• Marinković Radovan M; Zoran Marinković, „Goračićka buna 1893”, Biblioteka opštine Lučani - Guča, Guča, 2022.