Sonet - XXXII

Milutin Bojić

Sonet - XXXII Pisac: Milutin Bojić

Sonet - XXXII

O, nek ti rekne taj poljubac, što se

Svršava novim poljupcima, da je

To usklik žudi koja večno traje,

Pesma usana što se krvlju rose

I preko voda čežnju strasti nose,

Kupeći sunca i cveće i kraje,

Žud ludih noći kada razum staje

Da spuste tebi na usne i kose

I da usade u zenice tvoje

Mirise, zvuke i zvezde i boje;

I kô pobednik što gine na meti

Uz šumni pljesak, kraj u njemu stečem

I da ti njime pesmu sunca rečem

Kad rastaviti usne znači: mreti.

1916

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.