Sonet - XXXII
| Sonet - XXXII Pisac: Milutin Bojić |
O, nek ti rekne taj poljubac, što se
Svršava novim poljupcima, da je
To usklik žudi koja večno traje,
Pesma usana što se krvlju rose
I preko voda čežnju strasti nose,
Kupeći sunca i cveće i kraje,
Žud ludih noći kada razum staje
Da spuste tebi na usne i kose
I da usade u zenice tvoje
Mirise, zvuke i zvezde i boje;
I kô pobednik što gine na meti
Uz šumni pljesak, kraj u njemu stečem
I da ti njime pesmu sunca rečem
Kad rastaviti usne znači: mreti.
1916
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.
|