Soneti (D. Vasiljev)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Soneti

- Iz ciklusa "Tebi sam pis'o" -

          1

Da mi je ko rek'o, ili da sam snio
da ću se sa Tobom toga dana sresti -
ma negde pod suknju, belu vunu presti,
ja bih se, ko Kajin ispred boga, skrio,

klečeći bih zvao božanstvenog Mira
da bi milostivo oko mene pao;
il' bi ove crne oči iskopao
i plačno bih pev'o himne iz Psaltira.

Al' slutio nisam. Išao sam nemo
i pognute glave po svom skromnom putu,
i - odjednom iz sna ko da sam se pren'o...

Danas s blagoslovom kunem tu minutu
od kad si mi Sudba, ponosita ženo,
jer Sudba je htela da se susretnemo...

          2

Sunce je od svojih raskošnih zrakova
umetničkom rukom venac ti oplelo,
i u hladu vitkih, gordih jablanova
sa ljubavlju Tvoje krunisala čelo.

Ja sam se zaplak'o, kao nekad u snu,
kada mesto rita nisam snivo svile;
iz mojih očiju more suza pljusnu,
ali su te suze radosnice bile.

Zraci, miris maja, prolećni poj ptica
i junske noći, mesec kad je sjao,
sve moje vizije julskih groznica,

proročanstvo sreće sa sto surih strana,
tiho očajanje novembarskih dana -
toga sam minuta sve u tebi znao.

Dušan Vasiljev


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 96 godina.