Sokol leti preko Sarajeva,
Traži lada đe će ladovati,
Nađe jelu u gori zelenoj,
Pod njom sjedi mlada udovica,
I đevojka pitoma ružica. 5
Stade sokol misli premišljati,
Il’ će ljubit’ mladu udovicu,
Il’ đevojku pitomu ružicu,
Sve mislio na jednu smislio,
Bolje jeste zlato oderato, 10
Nego srebro iznova kovato,
Stade ljubit’ mladu udovicu.
Al’ besjedi mlađana đevojka:
„Sarajevo Bog mi te ubio,
Đe u tebi svako čudo posta, 15
Stari starci ljube đevojčice,
Mladi momci ljube udovice”!
Milorad Radević, Miodrag Maticki: Narodne pesme u Srpsko-dalmatinskom magazinu, Matica srpska, Institut za književnost i umetnost, Novi Sad * Beograd, 2010., str. 98-99.