Snaha Jelena i djever Pavle
Što se sunce pokraj gore krade?
Nije ono ni žarko sunašce,
Već je ono Jelina gospoja
S svojim Pavlom iz roda diverom;
Diver Pavle Jeli govorio: 5
„Nut', Jelina, nevistice moja!
„Daruj meni Anu sestru tvoju."
A ona je njemu govorila:
„Muč', ne luduj, moj divere Pavle!
„Nije Ana moja sestra za te, 10
„Ana j' moja od gorice bona." [1]
A on njojzi tijo govorio:
„Daruj mi je, nevistice moja!
„Nek je ona od gorice bona,
„Odvešću je Gospi na Omlovo,[2] 15
„Meni će je Gospa ozdraviti."
A kad ona riči razumila,
Diveru je tijo besidila:
„Vira moja, moj diveru Pavle!
„Nije Ana od gorice bona, 20
„Već je Ana i odviše lipa;
„Kupi svate znano i neznano,
„I tuđina zovi za divera,
„Nemoj Ive brata rođenoga:
„Jer je Ana i odviše lipa, 25
„Ti ćeš s Ane izgubiti glavu."
A kad Pavle riči razumio,
Odma trči na muštuluk majci:
„Men' muštuluk, moja mila majko!
„Darova mi nevistica seku; 30
„I ona je meni govorila,
„Da sakupim kićene svatove,
„I tuđina zovem za divera,
„A ne Ivu brata rođenoga;
„Da je Ana i odviše lipa, 35
„Da ću s Ane izgubiti glavu."
A majka je njemu govorila:
„Muč' ne luduj, drago dite moje!
„To je tvoja velika sramota,
„Da tuđina zoveš za divera, 40
„Ne Ivana brata rođenoga."
Pak su lipe svate sakupili,
Paka idu po mladu divojku.
Zdravo svati došlp do dpvojke,
I zdravo se natrag povratili; 45
Od planine malo vitra bilo,
Divojci je duvak podignulo,
Sinu lice, kano sunce žarko;
A kad vidi mlađani divere,
On povika iza svega glasa: 50
„Brate Pavle, konja poželio!
„Koga goniš bosa priko gore.
„Priko gore čarne, Korenice!"
A kad Pavle riči razumio,
Brže junak konja odsidnuo, 55
Pak pogleda konjicu u noge;
U konja su sve četiri ploče
I dvadeset i četiri čavla.
A kad vidi Ive dite mlado,
On izvadi od bedrice đordu, 60
Bratu Pavlu odsiječe glavu;
A vele mu gospoda svatovi:
„Što j', Ivane, da od Boga najdeš!
„Što pogubi tvoga brata Pavla?"
Tu svatovi konje odsidoše, 65
S đordam' Pavlu grebak iskopaše,
Paka mlada Pavla ukopaše;
Idu svati dvoru bijelome,
A pred dvorom divno kolo igra,
Kolo vodi Jelina gosioja, 70
Sve je svate redom prebrojila,
Al' ne broji svog divera Pavla;
Naopako kolom okrenula,
Okrenula, pak se ustavila,
Paka ide dragoj sestri svojoj; 75
A sestra je njojzi govorila:
„Što je, sestro, da od Boga najdeš!
„Još ti nisam ni ka dvoru došla,
„Ostala sam udovica mlada!
Kad Jelina riči razumila, 80
Odma trči u dvore bijele,
I uzimlje nože okovane,
Pak je Ivu u src' udarila.
Kad to vidi majka Ivanova,
Jelini je tijo govorila: 85
„Što j' to, Jele? Da od Boga najdeš!"
A Jela je njojzi besidila:
„Vira moja, mila majko moja!
„Nerođena, kolik' i rođena,
„Volim da smo obi udovice, 90
„Neg' dvi sestre jednoga ljubovce."
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
