Smrt pokolenja
Smrt pokolenja
Mi srećni nismo bili.
Nismo oprali na vrelu bratstva oči,
nego smo u groblju, na hladnoj, kamenoj ploči
slušali kako Majka za sinom cvili.
I iz groblja došli smo čisti;
kroz oblake dima
nazirao se svetlosti nove luč,-
i vi nas dočekaste
pletenim, trostrukim bičevima.
I vaše ruke, ko železni obruč
koji guši, guši... guši...,
obviše se oko naših grudi.
Mi smo tada u duši
prokleli i vas i sebe;
i od bola
promenili smo sto idola,
i na sto staza htedosmo stati.
Ali na svakoj po jedna Mati
reče nam da ni mi nismo ljudi.
I tada smo se odrekli svega.
. . . . . . . . . . .
Noć svugde, kao i pre. I tama...
Mi izgibosmo pod crnim zastavama,
a vi slavite pompezan pir...
. . . . . .
Noć svugde.
. . . . . .
I tama.
. . . . . .
I mir...
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.
|