Pređi na sadržaj

Smrt bana Sekule

Izvor: Викизворник

* * *


Smrt bana Sekule

Knjige piše Otmanović care,
Ter je šalje Silbinjanin Janku:
„Bora tebi, Silbinjanin Janko,
Podaj meni goru Bukovicu,
Bukovicu i Rakitovicu; 5
Ako mi je junak dati nećeš,
Zajdi meni na megdan junački,
Na Kosovu, posrid polja ravna!"
Kad je Janko knjige razumio,
Silenu je vojsku sakupio, 10
Pak on ide na Kosovo ravno,
Čeka junak cara čestitoga.
Čekao ga tri nedilje dana,
Al ga junak dočekat ne more,
Od jada ga zabolila glava. 15
Sekuli je Janko govorio:
„Aj, Sekula, moje dite drago,
Ništo me je zabolela glava,
Čekaj, sinko, cara čestitoga,
A ja idem bilu dvoru svomu; 20
Al poslušaj, moje dite drago!
Nemoj činit uma prez razuma,
Niti boja dokli ja ne dojdem!"
Ide Janko bilu dvoru svomu,
Za njim trče Ugrin virna sluga: 25
„Vrat' se natrag, Silbinjanin Janko,
Pogibe ti Sekula netjače!”
Al govori Silbinjanin Janko:
„Aj, Ugrine, ženska strašljivice,
Jošće boja ni vidio nisi, 30
Već si se ga jadan prestrašio!”
Al govori Ugrin virna sluga:
„Gospodaru Silbinjanin Janko,
Dvajset let sam po vojski hodio,
A takova boja ne vidio, 35
Ni takove rane na junaku,
Već što danas na Sekuli tvomu:
Desnu nosi u lijevoj ruci,
Livu nogu prid sobom na konju,
Pak on brati po vojski junaka 40
Koji bi mu odsikao glavu."
Kad to čuje Silbinjanin Janko,
Trče junak na Kosovo ravno.
Kad je došal na polje Kosovo,
Al Kosovo krvcom zaplavalo. 45
Govorio Sekuli netjaku:
„Aj, Sekula, moje dite drago,
Jesam li ti, sinko, govorio
Da ne činiš uma prez razuma,
Niti boja dokli ja ne dojdem?" 50
Sekula je ujcu govorio:
„Aj, moj ujče, milo dobro moje!
Nisam mogal srcu odoliti,
Ni konjiću uzde sustegnuti."
To izusti a dušom se dili. 55
Nad njim ujac grozne suze lije:
„Aj, Sekula, moje dite drago,
Desna moja u potribi ruko,
Otvorena riči prid gospodom,
Prid gospodom i među junaci!" 60
Njega ujac lipo ukopao
Na Kosovu, posrid polja ravna.
Malo j' toga vrime postajalo,
Pišu knjigu sestre Sekuline:
„Aj, naš ujče, vojevoda Janko, 65
Šalji nama Sekulu našega,
Sekulu će oženiti majka!"
Njima Janko knjige otpišuje:
„Dico moja, sestre Sekuline,
Ženite se kuda kojoj bog da, 70
Sekulu je ujac oženio
Na Kosovu posrid polja ravna,
Crnom zemljom i travom zelenom!"

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

Zbornik Matije Mažuranića, Milorad Živančević i Vladan Nedić, Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, 1966, knj. XIV, sv. 2, str. 232.