Smrt Cara Uroša

0001 Gospoda se u lov podigoše,
0002 Sobom vode dijete Uroša.
0003 Lov loviše, po gori odiše
0004 I belu se dvoru povratiše,
0005 A od lova ništa ulovili:
0006 Sagubiše dijete Uroša,
0007 Pokrila ga gorom listopadom,
0008 Pa dođoše dvoru bijelome;
0009 Svi dođoše, a Uroš ne dođe.
0010 Iziodi majka Uroševa,
0011 Ona ljubi Vukašina kralja,
0012 Pa besedi majka Uroševa:
0013 ”Dragi zete, Vukašine kralju,
0014 Di j’ ostalo dijete Uroše?”
0015 Al’ besedi Vukašine kralju:
0016 ”Svasti moja, gospođo carice,
0017 Ostalo je u gori zelenoj
0018 Da on lovi po gori jelene;
0019 Znaš kakvi je Uroš muzdandžija,
0020 Što gođ vidi, oće da ulovi!”
0021 Čekala je majka Uroševa,
0022 Čekala je dijete Uroša;
0023 Sunce sede, mrak na zemlju pade,
0024 Sunce sede, a Uroš ne dođe.
0025 Ode majka u dvore bijele,
0026 Pa sve kuka kao kukavica,
0027 A privija kano lastavica.
0028 Kad ujutru danak osvanuo,
0029 Onda usta majka Uroševa,
0030 Pa zatvori osmore kapije
0031 I deveta vrata od kamena,
0032 Te otide u goru zelenu.
0033 Tri godine po gori odila,
0034 Tražila je dijete Uroša,
0035 Svo na sebi ruvo poderala,
0036 A sve kuka kao kukavica
0037 I privija kano lastavica.
0038 U gori je jedan manastirak,
0039 I u njemu jedan kaluđerak,
0040 Ime mu je svetitelju Savo.
0041 Iziodi svetitelju Savo,
0042 Pa besedi nejakoj starici:
0043 ”Oj Boga ti, nejaka starice,
0044 Koja ti je od Boga nevolja,
0045 Te ti kukaš kao kukavica
0046 I privijaš kao lastavica –
0047 Ne mog’ od te da služim jutrenje
0048 I da čitam svetu leturdiju!”
0049 Al’ besedi nejaka starica:
0050 ”Oj boga ti, oče kaluđeru,
0051 Kad me pitaš, oću da ti kažem –
0052 Gospoda se u lov podigoše,
0053 Povedoše dijete Uroša;
0054 Lov lovili, po gori odili
0055 I od lova ništa ulovili,
0056 Pa se belu dvoru povratili –
0057 Svi dođoše, a Uroš ne dođe!”
0058 Al’ besedi svetitelju Savo:
0059 ”Oj Boga ti, nejaka starice,
0060 Nemoj mene gospodi izdati,
0061 Kazaću ti za Uroša tvoga!”
0062 Zakle mu se nejaka starica,
0063 Zakle mu se i nebom i zemljom
0064 I sedmori u godini posta
0065 Da ga neće gospodi izdati.
0066 Uzede je svetitelju Savo,
0067 Uzede je za bijelu ruku,
0068 Pa odvede u goru zelenu
0069 I odiže ploču od kamena –
0070 Zasja joj se dijete Uroše,
0071 Zasja joj se kano jarko sunce.
0072 Odvede je svetitelju Savo,
0073 Odvede je u bijelu crkvu,
0074 Pa joj dade sveću arzovana;
0075 Ona ode dvoru bijelome,
0076 Pa otvori osmore kapije
0077 I deveta vrata od kamena,
0078 Te ušeta u dvore bijele.
0079 Kad ujutru danak osvanuo,
0080 Osvanula ta nedelja mlada,
0081 Onda usta gospođa carica,
0082 Oblači se što god lepše može,
0083 Sve oblači svilu i kadivu,
0084 Što je mlada kod cara nosila,
0085 Pa uzela sveću arzovana
0086 I otišla u bijelu crkvu.
0087 Pristupi joj Vukašinovica,
0088 Pa besedi Vukašinovica:
0089 ”Snao moja, gospođo carice,
0090 Zar si glasak čula za Uroša?”
0091 Al’ besedi gospođa carica:
0092 ”Zaovice Vukašinovice,
0093 Ja sam glasak čula za Uroša,
0094 Na odžak mi lasta doletila,
0095 Pa donela glasak od Uroša!”