Smrt Uroša Petoga/26
| ◄ ПОЈАВА V | POJAVA VI | ПОЈАВА VII ► |
POJAVA VI
(Caričina soba.)
Carica, Uroš, Vuleta.
VULETA:
Vojevoda šćaše sam u gradu
Da uredi ustanak nam skori;
I to svršiv iznio bi bio
Srećno glavu, da se na povratku
Sa Dejanom nije sukobio.
CARICA:
Ah, ah, Dejan! protivnik najljući!
Lišio me i Senjka i Arsa;
Najhrabrije moje ljude smiče.
Ah! nesrećni vojevodo, nije
Ni trebalo da dolaziš amo;
Ja dovoljna zar ne bijah za to?
UROŠ:
Jošte mogu na vrijeme stići
Da g' izbavim. Idem.
CARICA:
Ne, Urošu,
Ne, ni po što sada; tim bi oči
Vukašinu sa svim otvorio,
To na našu podstak'o ga propast.
Kad god noćca spušta se na zemlju,
Ja već strepim što pod jednim krovom
S njim zajedno provesti je moraš.
I što više čas se približava
Izbavljenju našem, više strepim.
San užasan prošle noći usnih...
Oh! ne sada, sine moj, ne sada.
Gnjev na protiv prikrij, prikrij žalost,
Kao što ću prikrit' ih i sama.
Kralj već jako na nas podazr'jeva,
To uviđam iz mračna mu lica.
Sad najviše prikrit' nam se treba.
VULETA:
Pravo veliš, goepo; vojevoda
Žalosna je, ali nužna žrtva.
UROŠ:
Ah! — Ostajem. — Pa na gubilište
Otprati ga, reče, Marko glavom?
VULETA:
Tako mu je otac naložio;
On posluša, ali preko srca.
UROŠ:
Volio bih da posluš'o nije;
Oh stidno je, stidno to za Marka.
CARICA:
Eto puk se već kućama vraća.
(pogl.na proz.) Svršeno je. Bog ti vjernoj duši
Pokoj dao, hrabri vojevodo!
VULETA:
Mrak se hvata. — U hodniku tajnom
Kan' da neko ide.
UROŠ:
Jest, korake
I ja čujem...
CARICA:
Da uhoda nije,
Ili kakav potkupljen ubica?...
Odlazite odmah. Ti, Vuleta,
Ne odstupaj ni za čas od cara.
Et' i mene k vama.
(Pošto oni otidoše, carica odrješno otvora
tajna vrata.)
Ko je tamo?
|