Smrt Stefana Dečanskog/38
| ◄ 10 | 11. | ► |
11.
SRETEN, TEOFIL, pređašnji
SRETEN: Svetli kralju, velmoža ovaj jednako moli da pred tebe iziđe. Kaže da ti nešto ispovediti ima.
DUŠAN: Hodi, ubico, gledaj plod tvojih namera. (Uhvati ga silno za prsi, pa ga odvuče k telu). Kako ti se dopada tvoje delo?
TEOFIL (počne sav drhtati).
BUNTOVNICI: Smrt, smrt prokletom zločincu!
DUŠAN: Nasilija više da ne bude; predajte ga strogosti zemaljskih zakona.
(Teofila odvedu).
DUŠAN (padne pred telom Stefanovim na kolena): Oče, koliko sam ja kriv što te smrt krvnički postiže, ti sad najbolje vidiš. Oprosti i samom neznanju, a ja se zaklinjem ostancima svetog života tvoga, da ću Srbiju uzvisiti ne samo oružija silom, nego pravdom i zakonima.
(Zavesa pada).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|