Smrt Stefana Dečanskog/32
5.
(Ulica)
Dva vojnika vuku TEOFILA, za njima SRETEN
TEOFIL: Pustite me, braćo, ja sam star i slab, nisam vojnik.
SRETEN: Vucite ga samo.
TEOFIL: Šta mogu ja kome naškoditi? Ako svetlog Dušana narod hoće za kralja, i ja pristajem.
SRETEN: O, strvino; ta Dušan treba odmah krunu da baci u vodu, kad bi ga ti za kralja poželio. Nema ti milosti.
JEDAN VOJNIK: Da ga probodem, vojvodo?
SRETEN: Nipošto, ne pogani mača, nego tamo da se obesi.
TEOFIL: Mladi vojvodo, zar bi ti mog'o sa mnom, starim i nemoćnim čovekom to učiniti? Smiluj se, ocem te tvojim preklinjem.
SRETEN: Nema ti milosti, pa kraj. Vodite ga, kad vam kažem.
|