Smrt Smailage Čengića
0001 Prva riječ: a pomozi, Bože;
0002 Ova druga: oće ako Bog da;
0003 Ovu treću: Šujo knjigu piše
0004 Od Petnice, božje zlosretnice,
0005 A posla je na Seoca mala,
0006 A na ime Dragu Lopužini:
0007 „O moj kume, Lopužina Drago,
0008 Mož’ li znati jes’ li zapazio —
0009 Kad ti lani udariše Turci,
0010 Kad ti tvoje selo poaraše,
0011 Posjekoše malo i veliko,
0012 Izgorješe ognjem svekoliko
0013 I tvojega izgubiše sina,
0014 Tvoga Đoka, tvoje oči crne?
0015 Znaš li, Drago, nije davno bilo
0016 Kad ti oči izvadiše Turci
0017 I tvog Đoka sina posjekoše,
0018 Na Mostar mu poniješe glavu?
0019 No sad, Drago, moj sokole sivi,
0020 Ali danas ali dovijeka —
0021 Evo nam je šake zapanulo
0022 Da mi jade naše nakajemo
0023 Na krvnika Čengić Smailagu!
0024 I evo ga sjutra u Dromnjake,
0025 Na Pošćenje, na selo maleno,
0026 U bijelu Grbovića kulu!
0027 No, moj Drago, moj sokole sivi,
0028 Odi tamo do Tušine pođi,
0029 A do kule Cerović’ Novice —
0030 Od mene mu Bogom pobratimstvo,
0031 A Bogom ga kumim velikijem,
0032 Neka skoči na noge lagane,
0033 A pokupi od Brda Brđane
0034 I dovede k njemu u Tušinu,
0035 Eto sjutra na Mletičak Turci,
0036 Da mi sjutri njemu udarimo,
0037 Da s Turcima dženeg zametnemo!
0038 A slušaj me, Cerović’ Novica,
0039 Ako Bog da i Bogorodica,
0040 Teke svane, sabak zora dođe,
0041 Ja ću uzet’ debela dorina,
0042 Oću agi pod šatorom doći,
0043 Oću agi dobro jutro viknut’,
0044 Oću dženek zametnuti šnjime!
0045 No slušaj me, Cerović’ Novica,
0046 Nemoj izdat’ Karadžića Šuja,
0047 Tan te tvoja kuća ne izdala!”
0048 Kada Dragu sitna knjiga dođe,
0049 Jadan Drago knjigu ne umije,
0050 No doziva samouka đaka,
0051 Po imenu Petrović’ Otaša,
0052 Svu mu Otaš knjigu proučio.
0053 Kad to začu Lopužina Drago,
0054 Koliko mu srce uzigralo,
0055 Nema kada osedlat’ dorina,
0056 No se gola konja dovatio,
0057 A ćera ga u malu Tušinu,
0058 A pod kulu Cerović’ Novice,
0059 Ispod kule on zove Novicu:
0060 „Jes’ li u kulu, Cerović’ Novice?”
0061 U kulu se nagnao Novica
0062 I ispade na partos od kule
0063 I za sobom zaturio ruke,
0064 Za pojasom dvije srmajlije,
0065 A kad viđe Lopužinu Draga,
0066 Divno viđe đe će biti kavga,
0067 Pa ovako Dragu govoraše:
0068 „O moj kume, Lopužina Drago,
0069 Koje su te donijele vile,
0070 A pd kulu Cerović’ Novice?”
0071 No mu ode govoriti Drago,
0072 Ode njemu stare priče pričat’
0073 Što su njemu stari učinili
0074 Od Turaka, starije krvnika.
0075 Još mu Drago zboriti oćaše,
0076 No Novica više ne oćaše,
0077 No on Dragu riječ govoraše:
0078 „O moj kume, Lopužina Drago,
0079 Da ti kogođ nije kaževao
0080 E će aga brzo dooliti,
0081 Neću li se šnjime ugledati?
0082 E tako mi nikoga do Boga,
0083 Al’ ću svoju izgubiti glavu
0084 Al’ Turčina age Smailage!
0085 Bogu sam se svome zarekao,
0086 I njemu sam valu učinio
0087 I našemu slavnom gospodaru,
0088 Po imenu Peru Petroviću,
0089 Da ću moju izgubiti glavu
0090 Jal’ Turčina Čengić-Smailage!
0091 No, za Boga, Lopužina Drago,
0092 Da ti nije knjiga dolazila
0093 Od sokola Šuja Karadžića
0094 I delije popa Čolovića —
0095 Oće l’ skoro aga nalaziti,
0096 Oće l’ uljest’ amo u Dromnjake?” —
0097 „Crn ti vijek, Cerović’ Novica,
0098 Eto age sjutra, Smailage,
0099 Na Mletičak, na polje široko,
0100 Oko njega hiljada konjika
0101 I pedeset našije kneževa,
0102 Najprvi je Maloviću Đoko!
0103 No ču li me, Cerović’ Novica,
0104 Nu ti knjige nekolike piši
0105 I pošlji i niz Brda kamena
0106 Na srdare i na barjaktare,
0107 A da krenu da pokupe vojsku!
0108 Ma najprvu ti knjigu nakiti
0109 I pošlji je u Moraču Donju,
0110 A na ime Mitru kaluđeru —
0111 ,Svešteniče Mitre kaluđere,
0112 Pokupi mi Donje Moračane,
0113 Ajde k mene u Tušinu dođi,
0114 A pod kulu Cerović’ Novice!’ ”
0115 Pa je drugu knjigu nakitio,
0116 On i onu posla u Moraču,
0117 A na ime Mine Radulovu:
0118 „Oj vojvoda Mina Radulović,
0119 Pokupi mi Donje Moračane,
0120 Ajde k mene u Tušinu dođi!”
0121 Pa je knjigu treću nakitio
0122 I posla je u Ljevišta mala,
0123 U Ljevišta, ajdučko gnijezdo,
0124 A na ime Jakšić-kapetanu:
0125 „Kapetane Jakša Gačanine,
0126 Pokupi mi od gore ajduke,
0127 Pet stotina i pedeset druga,
0128 Ne ostavi Strelicu Mališu,
0129 Neka uzme pomamna đogina
0130 I o njemu obje kuburlije,
0131 Oćemo se ćerat’ za Turcima
0132 Po Mletičku, zelenoj planini!”
0133 Pa četvrtu knjigu načinio
0134 I posla je pod Sirovac mali,
0135 A na ime Petru Kršikapi:
0136 „O ajduče Petre Kršikapa,
0137 Pokupi mi pedeset ajduka,
0138 Ajde k mene u Tušinu dođi,
0139 Ti pojaši pretila dorina,
0140 Oćemo se s agom poćerati
0141 Po Mletičku, zelenoj planini,
0142 Bog će dati, biće naša ruka!”
0143 Kako knjiga dolaziše kome,
0144 Svaki ita, a za Draga pita,
0145 Sa se sila okupila bila
0146 Ispod kule Lopužine Draga;
0147 Pade vojska na rosnu livadu,
0148 Na livadu, pod bijelu kulu,
0149 Svi serdari na bijelu kulu,
0150 Među njima Mitre kaluđere.
0151 Ma im zevka ni uzura nema,
0152 Njima nema Petra Kršikape,
0153 To je bogme koldar od vojnika!
0154 Uzmuči se Lopužina Drago,
0155 Pa pošeta po bijeloj kuli,
0156 A za sobom zaturio ruke,
0157 A doziva Vujačića Tura:
0158 „A moj sine, Vujačića Turo,
0159 Nu pojaši mojega dorina,
0160 Poćeraj ga tamo do Sirovca,
0161 A do kule Petra Kršikape,
0162 Sve mu ala i avala kaži!”
0163 Baš u riči koju i zborau,
0164 Dok se prašak magle zamaglio,
0165 A iz magle dobar junak skače
0166 Na vrančiću ka na gorskoj vili,
0167 No se bješe nagrdio grdno,
0168 Podstavio kapu od pamuka,
0169 Kroz kapu mu perčin propanuo,
0170 A na njega žuta aljetina,
0171 Oba pleća proz nju propanuli,
0172 Na bedre mu crne čakširine,
0173 Koljeno mu proz nje propanulo —
0174 Ono ti je Petre Kršikapa!
0175 Kad li Petre do serdara dođe
0176 I svijema dobro jutro viknu,
0177 Svi serdari na noge skočiše,
0178 Kršikapi pomoć privatiše.
0179 I reče mu Mitre kaluđere:
0180 „Odjaš’ konja, Petre Kršikapa,
0181 Da mi malo vina popijemo!”
0182 Ama reče Petre Kršikapa:
0183 „Prođi s vragom, Mitre kaluđere,
0184 Mi nemamo kade piti vino,
0185 Danas ni je kolje ići tamo
0186 Da junački megdan dijelimo
0187 Na Mletičak, zelenu planinu,
0188 Sa Turčinom Čengić’ Smailagom,
0189 No na noge, more, tri serdara,
0190 Pokupite vašu serdariju
0191 Da idemo sjutra na Mletičak,
0192 Da vidimo sjutra na Mletičak
0193 Ko je bolji, ko je od boljega!”
0194 Žao bilo Lopužini Dragu,
0195 Pa on Petru riječ govoraše:
0196 „Bogom brate, Petre Kršikapa,
0197 Nemoj take zboriti riječi,
0198 Nemoj srčit’ naša tri serdara!”
0199 Ćaše opet Petre govoriti,
0200 No mu ne da govoriti Drago,
0201 No dovati bistra dževerdana
0202 I njegova pomamna đogina,
0203 I đogu es u ramena baca,
0204 Pa izvadi dvije kuburlije
0205 I objema iskru ognja daje.
0206 Divno su ga puške poslušale,
0207 Vas se serat i krajina zgrnu.
0208 I otolen poljem poigraše
0209 Do pred kulu Cerović’ Novice —
0210 Najprvi je Mitre kaluđere
0211 Na đogata ka na gorsku vilu,
0212 A za njime Lopužina Drago,
0213 A za Dragom Mina vojevoda,
0214 Za vojvodom Jakša kapetane,
0215 A za Jakšom pet stotin’ ajduka,
0216 Ka od gore pet stotin’ vukova,
0217 Pa za njima hiljada Brđana.
0218 Kad dođoše Novičinoj kuli
0219 I kad viđe Cerović Novica
0220 Šta se onđe sile okupilo,
0221 U junaka srce zaigralo
0222 I ovako riječ govoraše:
0223 „A juanci, ako Boga znate,
0224 Ali danas ali dovijeka,
0225 Eto nama starije krvnika
0226 Na Mletičak, zelenu planinu —
0227 Da mi njima jutros udarimo,
0228 Da mi šnjima život ne žalimo,
0229 Radi Boga i Bogorodice,
0230 Da mi krvcu crnu prolijemo,
0231 Našu staru braću pomenemo
0232 Što su nama izgubili Turci!
0233 No, za Boga, moja braćo draga,
0234 Ali jutros ali dovijeka,
0235 Svaki svoga konja potpregnite,
0236 Svaki svoju pušku priprašite,
0237 Svaki svoju sablju naoštrite!
0238 Kada jutros saba zora dođe,
0239 Sveti Jovan oće osvanuti,
0240 Oće nama u pomoći biti —
0241 Kunem vi se, a vjeru vi dajem,
0242 Ja ću pognat’ mojega dorina
0243 Do čadora Čengić’ Smailage,
0244 Oću njemu pod čadoru doći,
0245 Od čadora osjeći mu krilo,
0246 Mojom sabljom izgubit’ mu glavu!”
0247 Kad to čuše ostali Brđani,
0248 Uzigraše kao sokolovi,
0249 Svaki svoju pušku dovatio,
0250 Dolećeše itro na Mletičak.
0251 Svi serdari, te se okupiše,
0252 Okupiše, pa su govorili
0253 Ko će uzet’ debela dorina,
0254 Poćerat’ ga agi do šatora
0255 I na agu palit’ kuburliju
0256 I on šnjime dženeg zametnuti —
0257 Niko bogme otić’ ne smijaše.
0258 Malo bilo, ništa ne trajalo,
0259 Evo junak iz turske ordije
0260 Na đogata konja klepavoga —
0261 Ono glavom Karadžiću Šujo,
0262 Serdarima ruječ govoraše:
0263 „O serdari, crn vi obraz bio,
0264 Ali jutros ali dovijeka,
0265 Da udrimo agi na šatoru!
0266 A ima li golema junaka
0267 Ko će uzet’ ime Isusovo
0268 I on sa mnom do šatora doći —
0269 Kunem mu se, a vjeru mu dajem,
0270 Ja ću ubit’ agu Smailagu,
0271 Staću njemu nogom pod vilicu!”
0272 Ne nagna se golema junaka
0273 Ko će otić’ s Karadžićem Šujom,
0274 Potlen zeta, Damjanović’ Mirka,
0275 Pa ni Mirko otić’ ne oćaše,
0276 No je jadan ostarao Šujo,
0277 Pa se dobro prepanuo Mirko
0278 Oće konji pogaziti Šuja,
0279 Te on ode s Karadžića Šujom.
0280 Kad su agi došli pod šatorom,
0281 Teke sabak jutro otvorilo,
0282 Aga bješe dobro uranio
0283 I klanjaše, abdes uzimaše.
0284 Šujo njemu dobro jutro viknu;
0285 Aga njemu pomoć ne privati
0286 Ni oćaše vjeru prevrnuti
0287 Dok turskoga izuči azana,
0288 No ga okom gleda poprijeko;
0289 Pa ne gleda Karadžića Šuja,
0290 No kod njega Damjanović’ Mirka,
0291 Pa ovako riječ govoraše:
0292 „Psino stara, Karadžiću Šujo,
0293 Što ti oće Damjanović Mirko?
0294 Kunem ti se, a vjeru ti dajem,
0295 Danas će mu izgubiti glavu,
0296 Pa ni tvoja ostanuti neće!”
0297 Kad to začu Karadžiću Šujo,
0298 On izvadi obje kuburlije
0299 Iobjema živi oganj daje:
0300 Obje njega puške poslušaše
0301 I vatre mu živu privatiše,
0302 I Turčina divno pogodiše
0303 Među puca đe dolamu spuča.
0304 A to gleda Damjanović Mirko,
0305 Ništa Mirko zborit’ ne oćaše;
0306 No mu viknu Karadžića Šujo:
0307 „Aoh Mirko, crn ti obraz bio —
0308 Kad sam tebe curu poklonio,
0309 Ja sam mnio da si junak bolji!”
0310 Kad to začu Damjanović Mirko,
0311 On krivaša vadi iza pasa,
0312 Na Turčina juriš učinio,
0313 Odvoji mu glavu sa ramena.
0314 Alabanda zadrma se kavga,
0315 Grmi, siva, krv se prolijeva.
0316 Da ti bješe stati pogledati
0317 Kako brdski noži sijevahu,
0318 Kako turske glave zijevahu!
0319 No da vidiš sreće i nesreće,
0320 I da vidiš Save Dragovića —
0321 On ne oće palit’ dževerdana,
0322 No ga turi u zelenu travu,
0323 A od pasa izvadi krivaša,
0324 U Turke juriš učinio,
0325 On četiri glave posjekao,
0326 I njega je rana dopanula,
0327 Baš od koje preboljeti neće!
0328 I on viknu Damjanović’ Mirka:
0329 „Đe si, brate, Damjanović Mirko,
0330 Ugrabi mi glavu i oružje,
0331 Da je mene ne nose Nišići,
0332 Da im nije u krajinu dika
0333 S divnom mojom glavom i oružjem!”
0334 On to reče, a ispušti dušu.
0335 No da vidiš Damjanović’ Mirka:
0336 Kako itro pokliče serdare,
0337 A serdari na noge skočiše,
0338 Ubiče se, bolje ne mogoše,
0339 Grmi, siva, krv se proliejva,
0340 Prolijeću konji bez junaka,
0341 A junaci bez dobrije konja,
0342 Stoji škripa ostrije sabalja,
0343 Stoji mnogo jeka ranjenika!
0344 Malo bilo, ništa ne trajalo,
0345 A evo ti Lopužine Draga
0346 Na njegova pomamna đogina,
0347 O grivi mu glave tri-četiri,
0348 Ide junak pravo u družinu,
0349 Nađe suzna i krvava Mirka
0350 Đe je svoje nagrdio lice
0351 Baš za sinom Lopužine Draga;
0352 Drži dobru glavu od Turčina,
0353 Od Turčina Čengić’ Smailage.
0354 Pa ovako govoraše Drago:
0355 „O moj sine, Damjanović Mirko,
0356 Što si svoje nagdio lice,
0357 Je li meni Sava poginuo?”
0358 Mirko njemu po istini kaže
0359 E je njemu Sava poginuo.
0360 Ama reče Damjanović Mirko:
0361 „A moj striče, Lopužina Mirko,
0362 Ja sam Savu osvetio divno —
0363 Evo glava Čengić’ Smailage,
0364 U ruke je Damjanović’ Mirka!”
0365 Kad je Drago sagledao glavu
0366 I poznade Čengić’ Smailagu,
0367 On zapjeva grlom bijelijem:
0368 „Kuku, Sava, i danas i vazda,
0369 Blago mene, Damjanović Mirko,
0370 Koji si mi Savu osvetio!”
0371 U tome se skupiše Brđani,
0372 Okupiše glave od Turaka
0373 I s Turaka svijetlo oružje,
0374 Sedamdeset i četiri glave,
0375 Poniješe glave na Cetinje.
0376 I to bilo kada se činilo,
0377 Od nas pjesma, a pomoć od Boga
0378 Da pomože nama sveštenika,
0379 Koji nama historiju spisa!
