Smrt Mijata
0001 Podiže se hajduče Mijate,
0002 podiže se junak u planinu,
0003 s sobom vodi trideset ajdukah,
0004 roblje robi a siječe Turke.
0005 To se čudo na daleko čulo,
0006 u silnoga u Otmanovića,
0007 telar čini Otmanović-care,
0008 telar čini po divanu svome:
0009 "Je li majka rodila junaka,
0010 al’ muškijem opasala pasom,
0011 ko će poći tamo u planinu
0012 da ufati ajduka Mijata,
0013 dat ću njemu tri tovara blaga
0014 i suviše tri bijela grada."
0015 Ko čujaše čut se ne čujaše,
0016 ko gledaše oči obraćaše
0017 od velika straha Mijatova.
0018 Ma se dobar junak ngonjaše
0019 po imenu Arap-kapetane
0020 i tako se Arap zafalio
0021 da ć’ ajduka ufatiti živa,
0022 al’ od njega donijeti glavu.
0023 Car mu dade tri tovara blaga
0024 i suviše tri grada bijela
0025 jaše Arap đoga debelaoga,
0026 paše Arap sablje dimiškinje,
0027 a na rame bistra dževerdara,
0028 za hajdukom proz planinu pođe,
0029 koga gođek putom srijetaše,
0030 on svakoga za Mijata pita,
0031 nitko njemu kazat ne smijaše
0032 od velika straha Mijatova.
0033 Kadek dođe na breg Kosovoga,
0034 srijetađe jednoga junaka
0035 đe gonjaše dva tovara vina,
0036 od boga mu dobra jutra zvaše
0037 po imenu Popović-Iliji:
0038 "Bog ti dao, Arap kapetane!"
0039 "O tako ti, Popović Ilija!
0040 Već kako si sadak od planine,
0041 da ne viđe ajduka Mijata
0042 i s Mijatom tridest ajdukah?!
0043 Ilija mu pravo kaževaše:
0044 "Ja vidijeh ajduka Mijata
0045 i s Mijatom trideset ajdukah."
0046 Ma mu veli Arap kapetane.
0047 "Koja ti je na dvor egozbija,
0048 al’ veselje, ali žalost teška,
0049 tere goniš dva tovara vina?"
0050 "nije mene na dvore žalsoti,
0051 no je mne na dvore veselje,
0052 u men će doveče hajduče,
0053 u mene će doveče na kumstvo
0054 da mi krsti muško čedo mlado."
0055 Ma mu veli Arap-kapetane:
0056 "O za boga, Popović Ilija!
0057 Izdaj mene hajduka Mijata,
0058 da hajduka ja ufatim živa,
0059 al’ od njega odsiječem glavu,
0060 evo tebe blaga tri tovara."
0061 Na blago se junak slakomio
0062 te izdade on svojega kugam
0063 u dan mu je Arap zapanuo
0064 u bijelu kulu Popovića,
0065 čekaše ga noći nekoliko,
0066 kadek bješe okolo ponoći,
0067 stade zvizga konja Mijatova,
0068 stade zveka srebra na Mijata,
0069 ma je kuma njemu izlazila,
0070 nalaštito da Mijatu kaže
0071 e zaisto hoće poginuti.
0072 U to dođe Popović Ilija
0073 pa mu ne sm’je mlada kaževati,
0074 on Mijata za ruke prifata,
0075 odvede ga u bijelu kulu,
0076 evo Mijat za trpezom pođe,
0077 kadek bjehu u najviše piće,
0078 a govori ajduče Mijate:
0079 "O tako ti, mila kumo naša!
0080 Što si, kumo, sjetna nevesela,
0081 al’ si loša dobavila kuma,
0082 ali ti se čedo poboljelo,
0083 al’ se bojiš e mi dara nejmaš,
0084 al’ se bojiš darovat te neću?"
0085 Ona njemu mlada odgovara:
0086 "Ja nijesam sjedna nevesela
0087 štone imam ja boljega kuma,
0088 niti mi se čedo poboljelo,
0089 ni se bojim e ti dara nejmam,
0090 ni se bojimdarovat me nećeš,"
0091 pa mu stade nogom na pašmage,
0092 suviše mu okom namignula,
0093 al’ se junak ništa ne staljaše
0094 e zaisto poginut oćaše.
0095 Evo junak u kamare pođe,
0096 u kamari da boravi sanka
0097 i k njemu je kuma ulazila,
0098 navlaštito da mu mlada kaže,
0099 i utrnu voštan’ dublijera,
0100 u to dođe Popović Ilija,
0101 udri je rukom po obrazu
0102 i užiže voštan’ dublijera.
0103 Kad Ilija pleći obrnuo,
0104 uždi pušku Arap-kapetane
0105 i udari Mijata hajtuda,
0106 n ulo gaj je mjesto udario,
0107 među toke na pleći junačke.
0108 Pade mIjat niz dušeku meku,
0109 zaigra se Arap-kapetane,
0110 od Mijat odasječe glavu
0111 i meće je konju u bisake,
0112 i uzima sablju Mijatovu,
0113 Mijatova bistra dževerdara,
0114 i uzimlje toke sa Mijata,
0115 Mijatova đoga debeloga,
0116 evo šođe notno poroz planinu,
0117 al’ ga bio danak susretao,
0118 gledaju ta trideset hajdukah,
0119 a besjedi maldi Marijane:
0120 "O hajduci, moja braćo draga!
0121 Eto konjic ujaka mojega,
0122 e ma nije njega na konjicu,
0123 neog pođoh gore krajem puta."
0124 Pa zapade drumu na sred puta,
0125 kade sila Arap nastupio,
0126 uždi šušku mldi Mrijane
0127 i udari na konja Arapa
0128 po sred čela među oči crne,
0129 a zavika mladi Marijane:
0130 "Aj na noge, braćo i družino!"
0131 No skočiše trideset ajdukah,
0132 već Iliji na dvorove doše,
0133 a govori maldi Marijane:
0134 "O tako ti, Popović-Ilija!
0135 Je li mene ujak dolazio
0136 u tvojemu dvoru bijelome?"
0137 "Ođen ti je ujak dolazio
0138 ma je notno proša proz planinu."
0139 Uljegoše trideset hajdukah,
0140 uljegoše u kuli bijeloj
0141 i nađoše mrtvoga Mijata.
0142 Dovati ga mladi Marijane,
0143 dovati ga na pleći junačke,
0144 iznese ga prd kulom bijelom;
0145 uljegoše trideset hadjukah,
0146 uljegoše u kuli bijeloj,
0147 uvatiše Popović-Iliju
0148 slomiše mu noge u koljena
0149 a bijele ruke u ramena
0150 i zdrave mu zube izvadiše,
0151 na spicu mu oči iskopaše,
0152 uzueše mu blago sekoliko
0153 i kulu mu ognjem opališe,
0154 još sve selo ognjem izgorješe,
0155 poniješe mrtvoga Mijata,
0156 poniješe polju Petrovome
0157 i tu su ga divno ukopali,
0158 na glavu mu crkvu ogradiše.
