Smrt Markova
0001 Gorom gredi Kraljevića Marko
0002 na Šarčiću konju velikome,
0003 ode mu se Šarac poticati,
0004 niz obraze suze prosipati,
0005 Kraljević mu besjedio Marko:
0006 "Dura Šaro, dura dobro moje!
0007 Od kako sam tebe nabavio,
0008 evo danas sto i šest godinah,
0009 nijesi se nigda spotakao,
0010 i niz obraz suze prosipao,
0011 to li ćemo oba poginuti,
0012 ja li oba, ja l’ jedan, Šarine."
0013 A vila ga sa gore klikala:
0014 "O delijo, Kraljeviću Marko!
0015 Ćeraj konja na vrg od planine,
0016 na Urvinu široku planinu,
0017 nadkloni se na bunar na vodu,
0018 pa ćeš viđet đe ćeš umrijeti."
0019 A Kraljević naćera Šarčinu
0020 na Urvinu široku planinu,
0021 nadkloni se na bunar na vodu,
0022 a kad viđe da će umrijeti,
0023 tada Kraljić Marko progovara:
0024 "O svijetu, laživi cvijetu!
0025 Življeg trista i sedam godinah,
0026 danas mi je umrijeti žao,
0027 ka i juče da sam nastanuo."
0028 Pa debela posječe Šarina,
0029 zaturi ga pod bukovo šušlje;
0030 slomi kopje na dvoje na troje
0031 pa ga turi u bunar u vodu,
0032 baci topuz s Urvine planine,
0033 doturi ga u vodu Dunavo,
0034 svuče Marko zelenu dolamu,
0035 prostrije je na zemljicu crnu,
0036 na nju Marko bolovat otide,
0037 pa dovati divit i artije
0038 te napisa list knjige bijele
0039 i turi je drumu na sredinu,
0040 a zađede u jelovu granu,
0041 njom se Kraljić pozdravio Marko,
0042 pobratimu starcu patrijaru
0043 od bijele Vilendara crkve,
0044 još u knjizi besjedio Marko:
0045 "Nosite me crkvi Filendaru,
0046 zakopajte pod patos od crkve,
0047 ne čin’te mi groba ni mramora,
0048 nek se boje po krajini Turci
0049 i od mrtva Marka Kraljevoga."
0050 Još ostavi tri ćemera blaga:
0051 jedan ćemer ko ga onđe nađe,
0052 drugi ćemer ko će nosit Marka,
0053 treći ćemer za opijevanje.
0054 Pak se Kraljić prestavio Marko,
0055 leži mrtav za neđelju danah.
0056 Ko god Marka mrtca naođaše,
0057 svak mnjavaše da Marko spavaše,
0058 niko k njemu naljest ne smijaše,
0059 no svraćaše s puta pokraj puta
0060 e će sana probudi Marka
0061 pa mu Marko izgubiti glavu;
0062 dok evo ti crna kaluđera
0063 iz bijele Vilendara crkve,
0064 jošte š njime Mijaila đaka,
0065 kad li mrtva sagledaše Marka,
0066 od Marka se mrtva prepadoše,
0067 svak mnjavaše da Marko spavaše,
0068 pokraj puta svraćat otidoše,
0069 ugledaše bijelu hartiju
0070 u jelovoj zađenutu grani.
0071 Kad kaluđer knjigu proučio,
0072 al’ se Marko bješe prestavio,
0073 pa debela odjaha đogina,
0074 Kraljevića mrtva tovario,
0075 oćera ga Vilendari crkvi,
0076 zakopa ga pod partos od crkve,
0077 ne čini mu groba ni mramora,
0078 nek se boje po krajini Turci
0079 i od mrtva Marka Kraljevića,
0080 a uze mu tri ćemera blaga,
0081 uzeo je što je zaslužio
0082 kad je Marka mrtva poslužio.
