0001 Gorom ide Kraljeviću Marko,
0002 Gorom ide i goru proklinje:
0003 ”O prokleta gorico zelena!
0004 Da ti nemaš bunar vode ladne,
0005 Da bi vranca napojio konja,
0006 Konja vranca i sebe junaka.”
0007 Iz gore mu niko progovara:
0008 ”Ne kun’ goru, Kraljeviću Marko!
0009 Ne kun’ goru, ni ti gora kriva,
0010 Neg ti ajde malo ponaprvo,
0011 Pa ćeš naći bunar vode ladne,
0012 Ti ćeš vrana napojiti konja,
0013 Konja vrana i sebe junaka.”
0014 Kad je Marko riči razumio,
0015 Pa on ide malo ponaprvo,
0016 Pa nalazi Dunaj vode ladne,
0017 Pa je Marko konja napojio,
0018 Konja vrana i sebe junaka.
0019 Kad se Marko vode napojio,
0020 U Dunaju vodu zamutio,
0021 Oko vode ruže polomio,
0022 Pak je meće u Dunaj u vodu.
0023 Misli Marko, da niko ne vidi,
0024 Al sve gleda planinkinja vila.
0025 Pa je Marko konja uzjašio
0026 I on iđe goricom zelenom.
0027 Kad je vila njega opazila,
0028 Govori mu planinkinja vila:
0029 ”Stani, kurbo, Kraljeviću Marko!
0030 Neka tvoju ja odsičem glavu,
0031 Kad si meni ružu polomio,
0032 U Dunaju vodu zamutio.”
0033 Za to Marko haje i ne haje,
0034 Već goricom tihim glasom piva.
0035 Jopet mu je vila besidila:
0036 ”Stani, kurbo, Kraljeviću Marko!
0037 Neka tvoju ja odsičem glavu.”
0038 Za to Marko haje i ne haje,
0039 Već on iđe goricom zelenom.
0040 Tu je malo postanulo vrime,
0041 Teško Marka zabolila glava.
0042 Trećim mu je putem besidila:
0043 ”Stani, kurbo, Kraljeviću Marko!
0044 Neka tvoju ja odsičem glavu,
0045 Ne ćeš doći bilem dvoru svome.”
0046 Još je vila u tom riči bila,
0047 Mrtav Marko pod konjica pade
0048 I umire, pokojna mu duša!
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.
