Smrt Marka Kraljevića (SANU)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Još zorica ne zabijeljela,
0002 Ni Danica namolila lica,
0003 Rano rani Kraljeviću Marko,
0004 Jahše Šarca Urvinom planinom.
0005 Često pada na koljena,
0006 No je Marko njemu besjedio:
0007 ”Dura, Šaro, da bi opustio!
0008 Ovoliko doba i godinah
0009 Ka’ idemo zelenom planinom
0010 Odio si vazda pelivanski,
0011 Jutros pustu padaš na koljena,
0012 Kobiš glavu i tovju i moju!
0013 A dajem ti božu vjeru tvrdu,
0014 Nit’ se bojim vlaha ni Turčina,
0015 Ni kakovoga po zemlji junaka!”
0016 Nešto s Markom zbori iz planine:
0017 ”Ne kuni se, Kraljeviću Marko,
0018 Hajde otidi malo ponaprijed,
0019 Danas ti je doša dan suđen –
0020 Kad dođeš na bunar na vodu,
0021 Tu ćeš znati oli ostanuti!”
0022 Kad na vodu Marko dolazio,
0023 Nešto s Markom iz vode govorilo:
0024 ”Skin’ se s konja, Kraljić Marko,
0025 Junaštva si dosta učinio,
0026 E se hoćeš dijelit’ s dušom!”
0027 Skoči Marko na zelenu travu
0028 I svoju sablju izvadio,
0029 I Šarcu glavu okinuo,
0030 Ukopa ga pod jelu zelenu;
0031 I natroje koplje salomio,
0032 Bači ga jeli u rasohe;
0033 Te dofati topuzinu tešku,
0034 Bači ga moru u dubine,
0035 I ovako Marko govorio:
0036 ”Kad na suho topuz izljegnuo,
0037 Ovakvi se junak porodio!”
0038 Bači sablju u vodi bunaru,
0039 Pa od zlata divit dofatio,
0040 Te je sitnu knjigu napravio
0041 I u nju je Marko govorio:
0042 ”Koji bi se junak nagonio
0043 Da ukopa Kraljevića Marka,
0044 Ima Marko tri ćemera blaga –
0045 Jedan ćemer da uzme za platu,
0046 Oni drugi da priloži crkvi,
0047 Oni treći da da sirotinji.”
0048 Knjigu stavi o jelovoj grani,
0049 Pa skide kapu pod samurom,
0050 Okrenu se kuđ isteče sunce,
0051 Prekrsti se krstom Hristovijem:
0052 ”Ostan’ zbogom, lažljivi svijetu,
0053 Dosta si se sa mnom nadržao!”
0054 Pa mu onđen duša ispanula.
0055 Kad sjutra dan i zora dođe,
0056 Ali grede igumane Vaso
0057 Iz prostrane Svete Gore ramne,
0058 Za njim ide Isaija đače,
0059 Požednjali na vodu hitaju.
0060 Kad su se primaknuli blizu,
0061 Kad pogleda Isaija đače,
0062 Ali viđe knjigu od jazije,
0063 Pa je momče s puta proučilo:
0064 Tu hojdoše i Marka nađoše,
0065 I tople ih suze propanule.
0066 No bjeljegu ne ostavi Marko
0067 Da se njemu ne posile Turci.
0068 Pa Marka na konja bačiše,
0069 Jamiše ga nakraj mora slana,
0070 A odolen moru u Đemiju,
0071 I ukopaše pred bijelu crkvu
0072 I sve učinjeli kako reka Marko.
0073 To je bilo, ne zna je li bilo.