Smrt Marka Kraljevića5
0001 Konja kuje Kraljeviću Marko,
0002 Konja kuje, staru majku kune:
0003 ”Bor te ubio, stara moja majko!
0004 Što m’ ne rodi brata ol sestricu?
0005 Bratac bi mi konja potkovao,
0006 Sestrica bi nogu podržala
0007 I moga bi konja napojila.”
0008 Ma mu stara majka govorila:
0009 ”Ne kun’, Marko, moj jedini sinko!
0010 Ja sam tebi brata porodila,
0011 Brata tvoga, dijete Miloša,
0012 A i tvoje rođene sestrice,
0013 Anđeliju, tvoju selu dragu.
0014 Ali su ih Turci zarobili,
0015 Tvoju seku od sedam godina,
0016 Tvoga brata od dv’je godinice.
0017 Sad ih kažu, moje d’jete drago!
0018 Tamo neđe u gori zelenoj.”
0019 Kad od majke toga čuo Marko,
0020 Pa je svojoj majci govorio:
0021 ”O starice, mila moja majko!
0022 Um’jesi mi laku brašenicu,
0023 Pursati mi pretila đogina,
0024 Spravljaj meni, što je za junaka,
0025 Pa ću iskat brata rođenoga,
0026 Brata moga i sestru rođenu.
0027 Oću poći, ako ne ću doći.”
0028 Ma ga moli stara svoje majka:
0029 ”Ostavi se, ako Boga znadeš!
0030 Ne id’, Marko, moj jedini sinko!
0031 Ti ćeš poći, ma mi ne ćeš doći.”
0032 Ma je staru umolio majku,
0033 Da će poći, ak’ i ne će doći.
0034 Stara majka toga ne scijaše,
0035 Ne scijaše, s manje ne mogaše,
0036 Umijesi laku brašenicu.
0037 Pursati mu pretila đogina,
0038 Spravlja majka, što je za junaka.
0039 I stavlja mu jedan vardak vina,
0040 Pa mu majka blagosove dava:
0041 ”Ajde s Bogom, moj jedini sinko!
0042 U putu ti dobra sreća bila,
0043 A nesreća svoj put odmicala.
0044 Dušmani ti pod nogama stali
0045 Kako konju čavli i potkovi.”
0046 Otole je Marko odlazio,
0047 Pa on pođe put gore zelene.
0048 Kad je došo u goru zelenu,
0049 Tad je Marko zapjevao tanko
0050 I zazivlje svog rođenog brata,
0051 Brata svoga i sestru rođenu:
0052 ”O moj brate, dijete Milošu!
0053 Sejo moja, Anđelija mlada!
0054 Ak’ ste djegod u gori zelenoj,
0055 Kaž’te mi se, Boh vas ne ubio!
0056 Evo vama brata rođenoga,
0057 Vašeg brata Kraljevića Marka.”
0058 Kako pjeva Kraljeviću Marko,
0059 Sva se gora razliježe glasom,
0060 Al ne čuje seka Anđelija,
0061 Jer daleko tvrdi sanak spava.
0062 Al ga čuje Miloš iz gorice,
0063 A ne pozna roda i plemena,
0064 Neg sve misli prijevara da je,
0065 Pa se ne da lako prevariti.
0066 On uzimlje svoga čeverdala,
0067 Pa ga penje i vatru mu dava,
0068 Te pogodi Kraljevića Marka
0069 U zlo mjesto, u čelo bijelo.
0070 Mrtav Marko niz đogina pade.
0071 Kad to vidje dijete Milošu,
0072 Ode vidjet golema junaka.
0073 Još ga Miloš u životu nađe,
0074 Pa ga pita, ko je i otkle je,
0075 A Marko mu po istini kaže.
0076 Tu je Miloš upoznao Marka.
0077 Kad poznade svog rođenog brata,
0078 Udari se šakom u čeoce:
0079 ”Ajmeh meni, što sam uradio?”
0080 Pa je svome bratu govorio:
0081 ”O moj brate, Kraljeviću Marko!
0082 Vrlo t’ su te vrazi donijeli,
0083 A u goru na me nanijeli.
0084 Jesu li ti rane od vidanja?”
0085 AL mu veli Kraljeviću Marko:
0086 ”O moj brate, dijete Milošu!
0087 Nijesu mi rane od vidanja,
0088 Neg su mene rane od umrća.
0089 Umrijet ću, ozdraviti ne ću.
0090 Neg moj brate, dijete Milošu!
0091 Nađi, brate, seku Anđeliju.
0092 Pa ti ajde k staroj našoj majci.”
0093 Kad je brate brata razumio,
0094 Ode naći seku Anđeliju.
0095 Oda sna je seku probudio
0096 I k svojemu bratu dovodio,
0097 Pa se seka s bratom oprostila,
0098 D’jete Miloš i s Anđom i s Markom.
0099 Oba brata seji govorila:
0100 ”Ajde, sejo, dvoru bijelome,
0101 B’jelu dvoru naše stare majke,
0102 Neka si joj staroj razgovorom.”
0103 Miloš uze noža pozlaćena,
0104 Sama sebe u srce udrio,
0105 ;rtav brate pokraj brata pade.
0106 Kad vidjela sestra Anđelija,
0107 Roni jadna suze od očiju,
0108 Pa uzimlje bratino oružje,
0109 Njim u zemlji jamu iskopala,
0110 Svoju braću u nju pokopala.
0111 Pa mi ode dvoru bijelome
0112 Staroj svojoj na tragove majci.
0113 Kad je bila dvoru na poglede,
0114 Svoja mi je ugledala majka,
0115 Pa je stara šćeru poznavala,
0116 Suproć njoj je stara išetala.
0117 Ruke šire, u lica se ljube,
0118 Pitaju se za svoje zdravljice.
0119 Stara pita za dva sina svoja,
0120 A njoj šćeri po istini kaže,
0121 A da su joj oba poginula.
0122 Kad to čuje ostarjela majka,
0123 Pokukala kako kukavica,
0124 A zavila kako lastavica
0125 I ovako majka govorila:
0126 ”Ovako se svakome događa,
0127 Ko ne sluša svoje starješine.”
