Smrt Marka Kraljevića
Jaše Marko uz Urvin' planinu.
Kad je došta' na sred gore crne,
Al' mu šarac poče posrtati,
Od očiju suze obarati,
Kada Marko čudo ugledao 5
On se 'vako šarcom razgovara:
„O, šarine, krilo sokolovo!
„Mili bože, što to biti može?
„Evo ima trista i šest ljeta,
„Da se nas dva jesmo sastanuli, 10
„Da zajedno skupa putujemo;
„Al' ti nikad n'jesi posrtao,
„To bog znade dobro biti ne će,
„To će biti pram' nečijoj glavi,
„Prema mojoj, ali prema tvojoj.“ 15
Viknu vila s visoke planine:
„O, delijo, Marko Kraljeviću!
„To će biti prama tvojoj glavi;
„Evo ne ćeš poginuti Marko,
„Ni od sablje, ni od bojno koplja, 20
„Ni od onog perna buzdovana;
„Sada, Marko, oćeš umrijeti;
„Ako l' toga vjerovati ne ćeš,
„Ti iziđi na Urvin' planinu.
„Okreni se s desna na lijevo 25
„I viđećeš tri tanane jele,
„Ponajviše, a i ponajtanje,
„Svu su crnu goru nadvisile,
„Među njima bunar voda ladna,
„Nadnesi se nad bunar nad vodu, 30
„I vidićeš, kad ćrš umrijeti.“
I to Marko poslušao vilu.
I otide uz Urvin planinu,
Okreće se s desna na lijevo
I on viđe tri tanane jele, 35
Svu su crnu goru nadvisile,
Među njima bunar voda ladna;
Nad bunar se nadnosio Marko,
Kad on viđe, da će umrijeti,
On poteže teškog buzdovana, 40
Pre planine baci ga u more.
Sam se sobom razgovara Marko:
„Kada ovaj buzdovan iziša',
„Onda ti se 'vaki junak naša'.“
Bojno koplje lomi na sedmoro, 45
Pa ga baci u bunar u vodu,
Da se š njime Turci ne ponose.
Uze sablju i pos'ječe šarca.
Kad šarinu odsjekao glavu,
Ovako se razgovara Marko: 50
„O, šarine, krilo sokolovo!
„Baš neka sam tebe saranio,
„Da se s tobom Turci ne rugaju,
„Da mi s toboh ne čine izmeta,
„Da na tebi vode ne dogone.“ 55
Pokraj sebe pokopao šarca,
Bolje šarca neg brata Jandriju.
Svoju sablju lomi na četvoro,
Te je baci u bunar u vodu,
Da se š njome ne ponose Turci, 60
Što je njima ostalo od Marka.
Kada Marko upravi oružje,
On izvadi tri ćemera blaga
I napisa jednu knjigu malu:
Jedan ćemer koji nađe Marka, 65
Drugi hemer ko sarani Marka,
Treći ćemer naručio Marko
Po svijetu darivat' sirote,
Zanajviše kljasta i slijepa,
Nek po sv'jetu izvode pop'jevke 70
Od junaka Kraljevića Marka.
Vješa knjigu o jelovu granu,
Pokraj sebe tri ćemera blaga.
Sam se sobom razgovara Marko:
„Zbogom, ostaj, moj proljetni cv'jete! 75
„I ti zbogom moj laživi svjete!
„A malo li ja po tebi hodah,
„Ta za malo trista i šest ljeta!"
Prostr'je Marko ćurak od kurjaka,
Zemlji pade bogu dušu dade. 80
Mrtav leži za neđelju dana.
Blizo njega Turci prilaziše
A ne smiju mimo nj prolaziti;
Misle Turci, da je u životu,
Da je lega' sanak boraviti. 85
Al' putuje Igumane Vaso
Šnjim poredo samouče djače!
Kad su došli oni blizo Marka
I oni se malo prepanuše, -
Viđe knjigu o jelovoj grani. 90
Kad Iguman knjigu proučio
Knjiga kaže, da je mrtav Marko,
Iguman je k Marku prilazio,
Privati ga za desnicu ruku,
Odavno se oladio Marko. 95
I on uze tri ćemera blaga,
Jedan ćemer sebi ustavio,
A drugijem Marka saranjuje,
A trećijem dariva sirote,
Zяnajviše kljaste i slijepe, 100
Nek po sv'jөtu pjevaju popjevke
Od junaka Kraljevića Marka.
Zatim meće Marka Kraljevića,
Meće Marka na laka nosila
Od orasa drvca laganoga, 105
Pa ga nose Vilendaru crkvi.
Kad su došli Vilendaru crkvi,
L'jepo Vaso pokopao Marka,
Ne ostavi na grobu biljega,
Da s ne sjete Markovi dušmani, 110
Da je junak preminuo Marko.
Ala, Marko, pokojna ti duša,
Ko će sjeći po razvoju Turke?
Ala Marko, na tvoje poštenje,
Nek ti bude od boga proštenje!115
