Zakukala sinja kukavica,
Usred zime kad joj vrijeme nije,
A na kuli bega Isajbega.
Opazi je Isajbegovica,
Pa izađe pred kamenu kulu, 5
Ona pita sinju kukavicu:
»O bogati, siinja kukavico!
Što ti kukaš kad ti vrijeme nije?
Il’ si došla mene iskukati
Ili moga bega Isajbega?« 10
»Nisam došla tebe iskukati,
Već ti haber od bega donila:
Otiš’o ti beže u timare,
Da mu raja smiri dugovanje.
Dočeka ga raja u timarim’, 15
Plaho su ti bega izranili,
Teško živu iznio je glavu,
Osto ranjen u gori Jadiji.
Velikim me bogom oklinjaše:
»Bogom sestro, sinja kukavice! 20
Otiđi mi do kamene kule,
Haber podaj mojoj vjernoj ljubi,
Nek’ s' udaje, a mene ne čeka,
Nek' ne čeka, dočekat me neće«.
Tu je beže dušu ispustio, 25
Ja ti došla i haber donila«.
Kada čula Isajbegovica,
Zakukala kajno kukavica;
Kukajući na kulu iziđe,
Pa uzima begove noževe, 30
I udari sebi u strdašce.
Kako se je lako udarila,
Na nožu je srce izvadila
I umrije, žalosna joj majka,
A za svojim begom Isajbegom.35
Reference
Izvor
Sait Orahovac: Stare narodne pjesme muslimana Bosne i Hercegovine (sa uvodnom studijom), Sarajevo, "Svjetlost", 1976., str. 656-657.
