Smilj devoća
Smilj devoća, smilj po goru brala,
bereječći goru zalutala,
pa naluta na trijest ajduka.
Progovara ubava devoća:
„Svi ajduci braća da budete.”5
Svi, ajduci, za bratstvo primiše,
ajduk Đura za bratstvo ne prima,
nel si gleda slnce kroz rukava.
Pa govori na toj jasno slnce:
„Zajdi, zajdi, moje jasio slnče, 10
gora gusta devoća je pusta.
Daj mi bože tuja t'vnu maglu,
i uz maglu tuja sitnu rosu,
da ja ljubim ubavu devoću”.
Što molio boga umolio, 15
Bog mu dade tuja t’vnu maglu,
i dade mu tuja sitnu rosu,
te da ljubi ubavu devoću.
Tiče poje iz guste gorice:
„Vala bogu, vala jedinomu, 20
kakve ovoj godine nastaše?
Brat si sestru u neznanje ljubi”.
Ajduk se je jedn'g ustupio:
„Oj boga ti ubava devoćo,
što te pitam pravo da mi kažeš: 25
da li imaš brata rođenoga?”
„Imala sam brata rođenoga
al' ga Turci malečkog ukraše.”
„Da ga vidiš, da l’ bi ga poznala?”
„Da ga vidim, ja bi ga poznala.” 30
„Po što bi ga mlada poznala?”
„Poznala bi d’ngu medžu vedže.
Kad beomo nekada malečći,
bašta seče drvo javorovo,
pa izlete ivor od javora, 35
udari ga medžu obe vedže.
Po toj bi ga ja mlada poznala".
Đura diže tuj njegovu kapu,
i pod kapu d'nga medžu vedže.
Živi su se za ruće vatili, 40
mrtvi su se od ruće pustili.
