Smilj Smiljana smilj po gori brala,
smilje brala, pa je zalutala,
nalutala u gorici vojsku,
i pred vojskom njenog starešinu,
starešinu, Sibinjanin Janka. 5
Smilja Janka Bogom bratimila,
Višnjim Bogom i svetim Jovanom:
„Bogom brate, Sibinjanin Janko,
izvedi me iz gore zelene,
odvedi me do vode studene; 10
da operem moje belo lice,
da s’ napijem studene vodice.“
To je Janko za Boga primio,
izvede je iz gore zelene,
odvede je do vode studene. 15
Smilja savi skute i rukave,
pa se napi sgudene vodice;
a kad izmi to bijelo lice,
sinu lice, k’o u gori sunce!
Sva se gora u sjaj zaodela! 20
Tad’ govori Sibinjanin Janko:
„Kučko Smiljo, ’rđa te ne bila,
kad si znala da si tako lepa,
što si mene Bogom bratimila,
višnjim Bogom i svetim Jovanom?“ 25
I tu Janko kletvu pogazio.
I grehotu Bogu učinio,
Smiljanino lice obljubio!
Ljuto kune Smiljana devojka:
„Madžarine, prokleto koleno! 30
Ne došao zdravo sa Kosova,
ubile te devojačke kletve!“
I što reče Smiljana devojka,
što god reče, kod Boga se steče.
Napomena
Iz Aleksinač. Pomoravlja.
Reference
Izvor
Mihailo St. Riznić, Sedeljke, jedan narodni običaj iz istočne Srbije, Brastvo, knj. VI, Beograd 1894, str. 108-109.
