Sl(a)nce ni trepti da zajde,
nad one ravne rudine.
Na rudinu bor zelen.
Pod bora je devojća,
pod bora je zaspala, 5
s krpu si oči prekrila.
Otud ide mlad ovčar,
s krivak voj krpu podiže:
„Dizaj se, dobra devojćo,
na zlo si mesto zaspala, 10
zašlo te jasno slnčence."
Reference
Izvor
Etnološka građa i rasprave: iz Lužnice i Nišave, Vladimir M. Nikolić, [Beograd] : Srpska kraljevska akademija, 1910., str. 308.
