Slavenosrpski jezik

Slavenosrpski jezik Pisac: Nikola Borojević

O premili jezik, odavno se slavi
Tvoj slatki i glatki i vispreni glas,
Iz dubokog čuvstva i smirene nravi
Ti strojiš i gojiš svog suštestva kras;
I zato sve veće
Jest toržestvo sreće
Što razgoniš mrak,
Jer zvezde ti sjaju
I utehu daju
Da jesi nam sloge i ponosa znak.

Tvog naroda pesme svak željno već poje,
I Nemac k’o Sremac, i Englez i Gal,
Jer divna krasota besmrtne iroje
Tu peva k’o ševa i razgoni žal;
Nit’ nužda ti ječi
Črez tuđe da reči
Izražavaš žar,
Kad sopstvenog vrela
Jest sladost ti zrela
K’o kačestvo duha i prirode dar.

No cenu mu poznaj i oči otvori,
O druže, jer ruže je tvoje to cvet:
Sve jezike uči, al’ svojim govori,
To želi i veli sav pametni svet.
K’o svaki da svoje,
I ti se za tvoje
Ne štedi, no daj:
Sve više svedoči
Da blagoslov toči
Tvog imena jezik k’o nebesni maj.

1841.

Izvor

• Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 203-204

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Nikola Borojević, umro 1872, pre 152 godine.