Slava sv. Arhangela

Slavu slavi sveti Aranđele,
Slavu slavi svetoga Jovana,
Sastali se božji pravednici,
Pa im služi vino i rakiju,
Al' im nema svetog Nikolaje
Progovara svetitelj Đorđije;
»Bože mili, na svemu ti hvala!
Đe je jutros sveti Nikolaje?
A što li je nama odocnio?«
U riječi u kojoj su bili,
Dok evo ti svetog Nikolaje,
Pa svecima Božju pomoć daje,
Pravednici Boga prihvatiše,
Ispred Nika na noge skočiše,
Do sebe mu mjesto napraviše,
Pa sjedoše hladno piti vino,
Obrediše i dva i tri puta,
Kad četvrta čaša dolazila,
Nikolaji dadoše u ruke
A Nika je čašu prihvatio,
Dok on zaspa za punom trpezom,
Pa on pade na lijevu stranu,
A iz ruke čašu ispustio,
Pade čaša na punu trpezu,
Nit' se razbi nit' se proli pivo
Malo trenu al' se brzo prenu.
Pa on čašu rukom prihvatio,
I uza nju srpski nazdravio.
Svi mu sveci gledaše u lice,
Te ovako njemu govoriše:
»Nikolaja, božji pravedniče!
Što ti zaspa za punom trpezom,
A upušta čašu na trpezu,
Nit' se razbi, nit’ se proli pivo?«
Nikolaja njima odgovara
»Braćo moja, božji pravednici!
Sada sam ja dugo putovao.
Uveze se po moru đemija
U đemiji trides't kaluđera,
A narodu ni broja se ne zna,
Rđav im se danak dogodio,
Udariše morske jugovine,
Zadrmaše more do obale.
Na obalu vodu isturahu,
Dalga tura nebu pod oblake,
Napljuskaše vodu u đemiju.
Kaluđeri knjige rasklopiše,
Svakoga su sveca pomenuli,
Nijedan im pomoći ne šćede;
Jer kada smo blago dijelili,
Dali ste mi po vodi brodove.
Pomenuše svetog Nikolaju,
Bog mi dade, do đemije dođoh
I prihvatih rukom za đemiju
I ustavih morsku jugovinu
Pak privedoh do kraja đemiju
I privedoh narod i hrišćanluk.
Kada sam ih izveo na suho,
Onda sam se od sna probudio
I za čašu rukom prihvatio,
I brodiću vazda i vavijek.«
Svaki Niku pristupio ruci:
»Hvala tebi, božji ugodniče!
Kad si srpski narod izbavio
I đemiju od golemih jada.«
Pa počeše opet piti pivo,
Od Boga nam dobro zdravlje bilo.