Skenderbeg/5
5.
VRANjANIN, pređašnji
VRANjANIN: Evo me, Đorđe! Jesi li opet sam? (Skenderbeg hoda silno po sobi).
VRANjANIN: Ti si nespokojan.
SKENDERBEG: Čuješ, Vranjanine, mi se spravljamo na Sibinjanin Janka.
VRANjANIN: Opet na Madžare?
SKENDERBEG: Ja ću po svoj prilici naimenovan biti ¬za predvoditelja ove silne vojske, koja će krv braće hristijana prolivati.
VRANjANIN: Pa šta si namislio?
SKENDERBEG: Da osvojim Madžarsku i za nagradu da ištem Albaniju od Murata.
VRANjANIN: I da sebi život prekratiš.
SKENDERBEG: Kako prekratim?
VRANjANIN: Kao Staniša i Repošija. Zar ti misliš da će te Murat milovati, kao i dosad, ako mu zemlju svojih dedova zaišteš?
SKENDERBEG: Ja mislim.
VRANjANIN: Ej, kako si lakoveran! Ko misli davati, taj i ne otima. Zar se Murat s Madžarima bije da im opet da, što im bude oteo? Tu ne treba mnogo razbijati glavu, samo ti se kaže.
SKENDERBEG: Tužan Skenderbeže! Dakle nikakve pomoći za moj bedni narod?
VRANjANIN: Ja bih znao jedno sredstvo, ako bi me hteo poslušati.
SKENDERBEG: Govori, druže, uvek si mi mudar bio.
VRANjANIN: Vi se spremate na Sibinjanin Janka. Janko je junak veliki i muž blagorodan. Stupi s njime u prijateljstvo, upropasti vojsku carevu, pa ćeš dobiti što god želiš.
SKENDERBEG: To drugim rečima znači da izneverim Murata, je li, Vranjanine?
VRANjANIN: To su moje misli.
SKENDERBEG: Ne mogu, brate. Izdajstvo je podlost, otrov za junaka.
VRANjANIN: Moj Đorđe, dobro ja znam čuvati junaka čast i slavu; ali za ljubov otadžbine svoje nikakva žrtva nije velika. Zar bi se ti razmišljavao za svoju zemlju život izgubiti?
SKENDERBEG: Izgubiti? Sto života da imam, svaki bih dragovoljno za sreću moga naroda položio. Ali neću da mi se rekne: Skenderbeg je postupao kao podli razbojnik, a ne kao junak; izneverio svoga blagodeja; prevario vojsku, čast svoju za navek okaljao.
¬VRANjANIN: Ne sumnjam, Đorđe, da neće ko i tako govoriti, kome je svejedno, bilo Albanije na svetu, il' ne bilo, bio tvoj narod srećan il' zlosrećan. No mi Albanezi nećemo tako razmišljavati, nego velimo: Murat je zavladao zemljom našom na prevaru; narod mučio i ugnjetavao, i mi ne imadosmo sile da jaram ovaj zbacimo. Naš Skenderbeg upotrebi način isti, koji i Murat, zemlju oslobodi i mi se nalazimo srećni; dokle god ovu sreću uživali budemo, donde ćemo spominjati Skenderbega kao našega izbavitelja; slavićemo njegovo ime u veselju i zadušnicama. Šta misliš koja je pohvala bolja: ova od svojih, ili prva od tuđinaca?
SKENDERBEG: Jest, vi se veselite, a Skenderbeg krije oči pred svetom što je učinio.
VRANjANIN: Jedan kurjak navadio se bio na neko stado, i kad god mu je volja bila, išao i gnjavio koga je hteo. Jarac jedan savetuje ovcama da pokriju neku rupu, koja se tu nalazila i kad kurjak opet pođ? u lov, propadne unutra, i vidi da će tu život izgubiti. Sad počne vikati iz rupe da je to izdajstvo od jarca, da on, ako je junak, na mejdan izađe, a ne tako pustajiski s njime postupa. Šta misliš hoće li ko dati kurjaku za pravo?
SKENDERBEG: Neće, Vranjanine.
VRANjANIN: Vidiš, u to se položenje postavi i ti. Murat je kurjak, a mi smo ovce. Spasi nas, usreći nas, 'Borđe!
SKENDERBEG (uhvati ga za ruku): Vranjanine, mili druže! Za spasenje moga naroda sve ću žrtvovati i čast kod ljudi, ako je čast kom junaku milija nego meni. Otidi upravo Sibinjanin Janku i pozdravi ga lepo od mene; usred boja nek' se nada da ću ustupiti; a kad Skenderbeg natrag ustupi, ni jednoga neće biti, koji će ostati na bojištu.
VRANjANIN: 'Đorđe, to je mudro smišljeno.
SKENDERBEG: Jezgro turske vojske biće satrveno u jedan dan. Posle toga otići ću u Albaniju, složićemo se s junakom od Sibinja grada i s Božijom pomoću steraćemo neprijatelja opet u tamu od kuda je došao.
VRANjANIN: O, Bože! Nisam uzalud ovaj put preduzeo.
SKENDERBEG: Idi, ne oklevaj! Pozdravi Janka lepo od mene. Kaži da Skenderbeg stupa s njime u prijateljstvo, pa će dosta biti.
VRANjANIN: O, Đorđe, s kakvim veseljem čuće ovaj glas tvoja mati i cela zemlja epirska!
SKENDERBEG: Do odsudne bitke zabranjujem ti slovca tome govoriti. Jedan Janko neka zna i niko drugi. Razbiraš li, mudri Vranjanine?
VRANjANIN: Znam šta hoćeš time da kažeš. Ne brini se, ja sam pošao da pomognem, a ne da kvarim. Ostaj mi s Bogom, Đorđe, Bog neka ti u pomoći bude! Skenderbeg (zagrli ga). Bog i naši svetitelji. S Bogom mi pošao, brate, i zdravi se videli. (Vranjanin odlazi).
SKENDERBEG: O, Bože, u tvoje ime počinjem ovaku važnu stvar. Ako mi namera ne valja, ili će ubitačna biti za narod moj, odvrati me od ovih misli, daj mi drugu pamet, ili učini da mi se neodolime prepone na put stave. Sve ti možeš, o veliki Bože, i u tebe je izvor svakoga blaga.
|