Skenderbeg/4
- 4.
MEHMED i SKENDERBEG
SKENDERBEG (na strani). Sad pritvorstvo valja.
MEHMED. Veseli se, Skenderbeže! Rat, pa još kakav rat! Udarićemo na Sibinjanin Janka.
SKENDERBEG: Zacelo?
MEHMED: Kao što me vidiš. Moj je otac već izdao zapovest. Pa znaš šta je još, pobratime? Ocu sam govorio da s celom našom vojskom ti upravljaš.
SKENDERBEG: Kod tolikih vezira starijih?
MEHMED: Svi moraju priznati da si ti najveštiji vojvoda. Desno krilo iskaću meni. Ej, pobratime, al' će se pušiti Madžari!
SKENDERBEG: To nije prvina.
MEHMED: Ja od radosti ne mogu na jednom mestu da stojim. Idem da pregledam vojsku; he, he! samo dok nas vide Madžari, pa će im biti dosta. S Bogom, pobratime; al' će biti krvi. (Odlazi).
SKENDERBEG (sam): Pravo kažeš, mudri Vranjanine, rat protivu hristijana, i ja, hristijansko čedo, da budem predvoditelj ove opustošiteljne vojske, da pomognem Muratu jošte jednu zemlju sebi potčiniti! Pa onda Mehmed gospodar, a ja rob, koji sam i bio. (Otvori vrata). Vranjanine!
|