Skenderbeg/24
2.
MUSTAFA, pređašnji
MURAT: Šta si svršio?
MUSTAFA: Svetli care, vrag je opseo ove kaure. Kad sam u grad ušao, vojvoda me ne htede ni pustiti k sebi, već rekne da mu preko drugoga javim zašto sam došao.
MURAT: Jesi li učinio tako?
MUSTAFA: Ja mu odgovorim da se to ne pristoji, i najposle sklonim ga, te me preda se pusti. Kako me ugleda, a on me zapita: jesam li došao koga izazvati na mejdan? Reknem mu ja da mi uvažavamo junaka zbog njegove hrabrosti, i da su caru mome potrebni takovi ljudi, kao što je on. Počnem mu obećavati dostojanstva imenom moga čestitog cara, i iznesem darove, koje sam poneo. Đavolski smeh ispreči poganom psu usne i on mi rekne: „Nosi ti to caru tvome natrag; jer će imati oko sebe dosta podlih ljudi, koji se time mogu na nevaljalstvo pokrenuti."
SABELjA: Kakva pakosna uvreda!
MURAT: I pravo vam je; jesam li rekao da se psima ne šilje, ali mojim babama je povoljnije da grad bez truda dobiju.
MUSTAFA: Govorio sam mu da se na veru predadu, kad se i tako održati ne mogu; obećavao sam mu da će im slobodno biti otići, kud im je volja, da će ¬Skenderbeg ostati u zemlji gospodar; no sve to nije ga moglo privoleti da nam se potčini. Idi ti, rekne; on, mi ne prodajemo čast za sramotu. Tako ste i Kastriotu obećavali, pa ste mu posle otrovali decu i njega utamanili.
MEHMED. O, što mu nije pleme iz korena istrebljeno!
MURAT: E, Sabeljo, ded sad govori!
SABELjA: Ja mislim, čestiti care, da pošljemo poslanika Skenderbegu. Ne verujem da mu nije gorak ovaj rat. Neka plaća harač i ostane u zemlji.
MURAT: A šta će svet reći: Murat je pošao na hajduka Skenderbega, pa ga sam za mir moli.
SABELjA: On je bio tvoje dete; svaki će se lasna uveriti da si mu iz ljubovi tu milost učinio.
MUSTAFA: Savet nije rđav, čestiti care.
MURAT: Je li? A kad mi Skenderbeg da gori odgovor nego taj hajduk iz grada, na čije će ime ići? — Hoću da mi se grad osvoji!
SABELjA: Volja našeg cara biće ispunjena.
MURAT: Sad ovaj čas hoću da se grad dobije.
SABELjA: Sad ne može biti, čestiti care.
MURAT: Ne može? (Trgne mač, pa poleti na njega) Kučko !
MEHMED (prepreči mu put): Za Boga, oče, ovo je verni Sabelja!
MURAT: Nema više ni vernosti ni poslušanja; nego da pobijem sve oko mene, pa da se vratim u Aziju da ne gledam sramotu.
SABELjA: Ja ne govorim to mene radi, čestiti care, nego što su nam ljudi umorni, a da vidiš koliko marim za život, pozvaću ti samog Skenderbega na udvoj.
MEHMED: Umiri se, oče, tako mi Boga, prvi ću ja jurišati.
MURAT (opet sedne): Sve je sujetno; propade mi ime, sahrani se slava moja.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|