Sirotica lepota devojka,
sirota je, al’ je mudra bila,
u toj dobo dobra ’u sreća bila:
Isprosi ju Marko Kraljeviću,
a preprosi vojevoda Janko, 5
prsten dade Ustupčiću Pavle.
Pa pođoše svi tri mladoženje,
svaki vodi po ’iljado svata.
Kad su bili u gore zelene,
obrne se Kraljeviću Marko: 10
„Kud si mi se, Janko, podigao
i toliki svati potrudio
i toliki konji pomorio
kad toj nije za tebe devojka?
To devojka Marku Kraljeviću!" 15
Ćuti Janko, ništa ne govori,
sedla konja, pa napred da ide.
Daleko i’ majka ugledala,
pa pred nji je lepo i’šetala,
pa gospodsko kolo izvodila. 20
Po trojicu u dvor uvodila:
sadi kuma jednog do drugoga,
a starojku jednog do drugoga,
mladoženje jednog do drugoga.
Kad se svati malo odmoriše, 25
izvedoše lepotu devojku:
neka bira čiju će jabuku,
jel’ jabuku, jeli zlatan prsten.
Govorila lepota devojka:
„Bogom kume, Kraljeviću Marko, 30
a starojko, vojevoda Janko,
ja ću d’ idem z’ Ustupčića Pavlva!"
Vrisnu Marko kao ljuto dzverče:
„Jadna kučko, sirota devojko,
a ko je te tako naučija? 35
Da si mi se jabuko mašila,
jel’ jabuko, jeli zlatan prsten
obe bi’ ti ruke otsekaja!"
Napomena
Pevala: Julija Marković, s. Vrmdža.
Reference
Izvor
Banja (rukopisni zbornik), Nota, Knjaževac 1978, str. 180.
