Sirota devojka (Jovan Grčić Milenko)

Sirota devojka Pisac: Jovan Grčić Milenko

Pesmu ovu posvećujem srpskim pesnicima.

Devojka Boga molila:
»O, daj mi, Bože, radosti!
Mnogu sam suzu prolila
U suznoj mojoj mladosti.

»Izgubih bracu malenog,
Golupče moje prebelo;
Jedno ga leto dovede,
Drugo ga leto odnelo.

»Izgubih do dve sestrice,
Dve ruže moje rumene;
Prebrzo ruže uvele,
Ne mare više za mene.

»Izgubih vojna verenog,
Koplje ga tursko zgodilo;
Života dan mi pomrač’o —
Tek sunce što se rodilo!

»Izgubih oca s materom,
Svu radost moga života;
Na svetu ovom bogatom,
Ja ostah sama, sirota!...

»Dugo sam suze ronila —
Niko me nije milov’o;
Dugo sam milost molila,
Niko se nije smilov’o!

»Jedno mi blago besceno
U duši jošte ostade,
S neba ga sneli anđeli
Siroče kada postade;

»Al’ blago to je skriveno,
Pa niko da ga sagleda
I ko će da ga otkrije,
Kad mene niko ne gleda!«

Tako se deva jadala
Kraj sjajnog gorskog potoka,
A on je tokom zastaj’o,
Da primi suze od oka.

Tako se deva jadala
Pod vitom jelom zelenom,
A jela sva je drhtala
Sa lišćem i sa korenom.

Tako se deva jadala
Uz cveće rosno, veselo:
Rosa je s cveća spadala,
A cveće sve je uvelo.

Tako se deva jadala
Uz pevku ptica u polju:
Ptice su redom plakale
Saznavši njenu nevolju.

Tako se deva jadala
Spram sunca što je sedalo;
A sunce mrakom pomrača
Sirotu čim je zgledalo.

Tako se deva jadala
Pred licem mladog pesnika,
A on se smesta ponudi
Za vernog njenog vesnika.

I on se smesta ponudi
Za brata, i za odbranu;
A deva brata pogleda,
Pa sretno dušom oda’nu.

I on joj oči obljubi:
Dva sjajna srpska svetila!
I on joj blago prisvoji
Kroz usta mila, premila.

I on joj ime nadenu
Od zlata svakog sjajnije,
Od srebra svakog zvučnije,
Od svega smrtnog trajnije,

I on joj ime nadenu
Značajno, svetlo, glasito:
Pesništvom, čujte, nevere,
Nazv’o je milje krasito.

Pa sad je čuva, premilu.
Ona mu izvor radosti,
Ona mu nesma kazuje,
Glasnike bujne mladosti.

Pa sad je ljubi bez mere,
— Oh, ljubit’ nju je milota! —
A ona njemu kazuje
Da nije više sirota.

U Čereviću, uoči Burđeva dana, 187O.

Izvor

Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 225-228

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Grčić Milenko, umro 1875, pre 149 godina.