Sirota devojka (Jovan Grčić Milenko)
| Sirota devojka Pisac: Jovan Grčić Milenko |
| Pesmu ovu posvećujem srpskim pesnicima. |
Devojka Boga molila:
»O, daj mi, Bože, radosti!
Mnogu sam suzu prolila
U suznoj mojoj mladosti.
»Izgubih bracu malenog,
Golupče moje prebelo;
Jedno ga leto dovede,
Drugo ga leto odnelo.
»Izgubih do dve sestrice,
Dve ruže moje rumene;
Prebrzo ruže uvele,
Ne mare više za mene.
»Izgubih vojna verenog,
Koplje ga tursko zgodilo;
Života dan mi pomrač’o —
Tek sunce što se rodilo!
»Izgubih oca s materom,
Svu radost moga života;
Na svetu ovom bogatom,
Ja ostah sama, sirota!...
»Dugo sam suze ronila —
Niko me nije milov’o;
Dugo sam milost molila,
Niko se nije smilov’o!
»Jedno mi blago besceno
U duši jošte ostade,
S neba ga sneli anđeli
Siroče kada postade;
»Al’ blago to je skriveno,
Pa niko da ga sagleda
I ko će da ga otkrije,
Kad mene niko ne gleda!«
Tako se deva jadala
Kraj sjajnog gorskog potoka,
A on je tokom zastaj’o,
Da primi suze od oka.
Tako se deva jadala
Pod vitom jelom zelenom,
A jela sva je drhtala
Sa lišćem i sa korenom.
Tako se deva jadala
Uz cveće rosno, veselo:
Rosa je s cveća spadala,
A cveće sve je uvelo.
Tako se deva jadala
Uz pevku ptica u polju:
Ptice su redom plakale
Saznavši njenu nevolju.
Tako se deva jadala
Spram sunca što je sedalo;
A sunce mrakom pomrača
Sirotu čim je zgledalo.
Tako se deva jadala
Pred licem mladog pesnika,
A on se smesta ponudi
Za vernog njenog vesnika.
I on se smesta ponudi
Za brata, i za odbranu;
A deva brata pogleda,
Pa sretno dušom oda’nu.
I on joj oči obljubi:
Dva sjajna srpska svetila!
I on joj blago prisvoji
Kroz usta mila, premila.
I on joj ime nadenu
Od zlata svakog sjajnije,
Od srebra svakog zvučnije,
Od svega smrtnog trajnije,
I on joj ime nadenu
Značajno, svetlo, glasito:
Pesništvom, čujte, nevere,
Nazv’o je milje krasito.
Pa sad je čuva, premilu.
Ona mu izvor radosti,
Ona mu nesma kazuje,
Glasnike bujne mladosti.
Pa sad je ljubi bez mere,
— Oh, ljubit’ nju je milota! —
A ona njemu kazuje
Da nije više sirota.
U Čereviću, uoči Burđeva dana, 187O.
Izvor[uredi]
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 225-228
|