Sinoć ovoj doba
vile proletoše,
Marka pronesoše,
Marka i Marinka.
Marko mirno prođe, 5
a Marinko ne 'te,
već budi devojku:
„Ustani,devojko,
da se nadžnjevamo!
Ko kojega nadžnje, 10
stado da mu uzme!
Ako li me nadžnješ,
stado da mi uzmeš!
Ako li te nadžnjem,
lice da ti ljubim!" 15
Đavol bi devojka:
na vodu ga slala,
rukoveđe krala,
pa ga je nadžnjela.
Napomena
Pevao: Nikola Pavlović, s. Mužinac.
Reference
Izvor
Banja (rukopisni zbornik), Nota, Knjaževac 1978, str. 150.
