Sinoć ovoj doba
vile proletoše,
Marka pronesoše,
Marka i Marinka.
Marko smirno prođe, 5
a Marinko ne 'te,
već budi devojku:
„Dizaj se, devojko,
da se nažinjamo!
Ako li me nadžnješ, 10
stado da mi juzneš!
Ako li te nadžnjem,
lice da ti ljubim!"
Đavol bi devojka,
na vodu ga prati: 15
rukoveđe krala,
pa ga je nadžnjela,
stado mu juzela,
pa se pokajala:
„Ja, luda devojka! 20
Što će mene stado?
Ge ću ga napasem?
Ge ću ga napojim?
Ge ću ga plandujem?
Moja rusa kosa 25
tuj ću ga napasem!
Moje crne oči
dva bistra kladenca,
tuj ću ga napojim!
Moje vite veđe 30
dve Vitoš planine,
tuj ću ga plandujem!
Napomena
Pevala: Julija Marković, s. Vrmdža.
Reference
Izvor
Banja (rukopisni zbornik), Nota, Knjaževac 1978, str. 150.
