Sibinjanin Janko i sestrić Mijailo
Knjiga dođe Sibinjanin Janku,
Od nekaka crna Arapina,
Da on ide u polje Petrovo,
U knjizi mu ovako govori,
Čuješ li me Sibinjanin Janko, 5
Ajde more meni na megdana,
Da junački megdan dijelimo,
Evo ima godinica dana,
Od kako sam u polju Petrovom,
I svilen sam šator razapeo, 10
Avliju sam tvrdu načinijo,
Od junaka srbsknjeh momaka,
Lepo sam je iskitijo pustu,
Sa glavama srbskijeh junaka,
Pa i tebe ja pozivam Janko, 15
Da se i mi sade ogledamo.
Kade Janku sitna knjiga dođe,
Knjigu štije grozne suze lije,
Pita njega njegova sestrica,
O moj brate Sibinjanin Janko, 20
Odkle knjiga da je Bog ubije,
Te je tebe jutros zaplakala,
I do sad su knjige dolazile,
Al' se nisu suzama čitale,
Njoj govori Sibinjanin Janko, 25
Čuješ li me moja mila sejo,
Knjiga jeste crnog Arapina,
Arap mene u polje poziva,
Da junački megdan dijelimo,
A ja sam ti ostarijo sejo, 30
Ja se konja držati ne mogu,
A kamo li kopljem džilidati,
Brata nemam da me zamijeni,
Ići moram taman poginuo,
Sestra bratu vako progovara, 35
O moj brate Sibinjanin Janko,
Tome se je lako dosetiti,
U men ima do tri mila sina,
Brata nemam sem tebe jednoga,
Ja ću dati jednog moga sina, 40
Da zameni svojega ujaka,
To je Janku vrlo milo bilo,
Sestra skoči na noge lagane,
Pa odlazi svome belom dvoru,
Kad je dvoru bila dolazila, 45
Ona zove svoga milog sina,
Milog sina mladog Milivoja,
Milivoje prva milost majci,
Odi sine da te spremi majka,
Da ti ideš ujki u svatove, 50
Dobro će te obdariti ujka,
Ujna će te lepo darivati,
Ujak će ti sablju pokloniti,
Što je balčak od suvoga zlata,
U balčaku čaša od baljura, 55
Što se pije crvenika vino,
Da će tebe konja osedlana,
I da će ti zlaćenu čelenku,
Milivoj se tome dosetijo,
Pa ovako majci odgovara, 60
Ja ne mogu ići u svatove,
Mene vata troljetna groznica,
Ona zova mladog Milisava,
Milisave druga milost majci,
Oćeši ići ujki u svatove, 65
Ujak će te lepo darivati,
Da će tebi sablju demiskiju,
Što je balčak od suvoga zlata,
U balčaku čaša od biljura,
Što junaci s njome piju vina, 70
Ujna će te lepše darovati,
Da һe tebe od svile boščaluk,
Da ga nosiš da se s njim ponosiš,
Milisav se tome dosetijo,
Pa on majci ovako govori, 75
Ja ne mogu ići u svatove,
Mene nešto zaboljela glava,
Tada majka ovako govori;
Mijailo treća milost majci?
Oćeš poći ujki u svatove, 80
Lepo će te ujak darivati,
Da će tebe sablju okovanu,
To je balčak od suvoga zlata,
U balčaku čaša od biljura,
Što junaci s' njome paju vino? 85
I da će ti kapu i čelenku,
„Da će tebi konja osedlana,
„Ujna će te lepo darivati,
„Da će tebi od svile boščaluk,
„Da ga nosiš i da se ponosiš, 90
„Kad to začu mladi Mijailo,
„To je njemu vrlo milo bilo,
„Pa on majci svojoj odgovara,
„Oću majko pa za što da neću,
„Kad njemu neću da kome ću, 95
„Pa se spremi u bijelom dvoru,
„Pa se konju na ramena baci,
„Pravo ode dvoru Jankovome,
„Kad je tamo dolazijo bijo,
„Daleko ga ugledao Janko, 100
„Na susret je njemu izlazijo,
„Ruke šire u lice se ljube,
„Odvede ga u bijele dvore,
„Ugosti ga čašću svakojakom,
„Kad je treće jutro osvanulo, 105
„Janko, njemu vako progovara:
„Oj sestriću nejaki Mijajlo!
„Ajd u polje gdi se šator beli,
„Tu su moji kićeni svatovi,
„To je Mijajlo njega poslušao, 110
„Pa ode u polje široko,
„Kada dođe do šatora bela,
„Doista se beše uplašijo,
„Htede Mijajlo natrag' pobegnuti,
„Al' ne dade crni Arapine, 115
„Već on tera mladog Mijaila,
„Čim ga stiže glavu njemu diže,
„Mrtva glava jezik progovara,
Moja majko sam te Bog ubijo,
Što ne kaza da ću megdan djelit', 120
Da ponesem ja moje oružje,
Nego danas ja izgubi glavu.
