Senjanin Ivo i Ajkuna đevojka
Rano rani Ajkuna đevojka,
Rano rani na vodicu ladnu,
Al’ na vodi Senjanine Ivo,
Konja poji, a sokola ladi,
U ruci mu sedefli tambura, 5
A u drugoj gruda karanfila,
Za kalpakom bršljanova grana.
Progovara Ajkuna đevojka:
„Dođ’ doveče, Senjanine Ivo,
Dođ’ doveče, u dvor đevojački, 10
Al’ ne vodi konja ni sokola,
Nit’ mi nosi sedefli tambure,
Nit’ mi nosi grude karanfila,
Nit’ mi nosi bršljanove grane.”
Mudar bio Senjanine Ivo, 15
Te poveo konja i sokola,
I ponio sedefli tamburu,
I u ruci grudu karanfila,
I ponio bršljanovu granu.
Konja meće na zelenu travu, 20
A sokola na žutu narandžu,
Bršljan meće dolje pod pendžere,
A karanfil curi na pendžere,
Pa ulazi u dvor đevojački.
Kad ujutru bijel dan svanuo, 25
Pitala je stara mila majka:
„Koj’ u dvore noćas ulazio?”
„Ne pitaj me, stara mila majko,
Ja uranih rano u ružicu,
Da naberem rumene ružice 30
Ubode me trnak od ružice
U gr’oce đe s’ sapinje puce.”
„Ne budali, moja mila ćerko!
Čiji konjic na livadi vrišti?
Čiji soko na narandži klikće? 35
Čiji bršljan pod pendžerom raste?
Čij’ karanfil na pendžeru stoji?”
„Babov konjic na livadi vrišti,
Bratov soko na narandži klikće,
Snajin bršljan pod pendžerom raste, 40
Moj karanfil na pendžeru stoji.”
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
