Senjanin Ivane i Četobaša Mujo
Kliče Vila sa Šare plane,
Pa dozova Senjanin Ivana,
Oj Ivane senjski kapetane,
Ako l' piješ u mehann pivo,
Na rane ti izodilo Ivo, 5
Ako l' ljubiš u ložnici ljubu,
Udova ti ostanula Ivo,
Ako l' spavaš u krevetu tvome,
Mrtvi sanak ti zaspao Ivo,
Il' ne čuješ il' ne haješ kurvo, 10
Pogibe ti sestriću Tadija,
Od Turaka Udbinjski hajduka,
Pred njima je Četobaša Mujo
Odteraše 'iljadu ovaca,
Ako li mi ne veruješ Ivo, 15
Ti prihvati tvojega durbina,
Pa iziđi na bijelu kulu,
Te ti gledaj k' Šaru planini,
Kako s' viju orli i gavrani,
Na srbskije trideset lešina, 20
Tako vila sa planine vinče,
Kad to čuo Senjanine Ivo,
On podskoči od zemlje na noge,
Pak on vako junav progovara,
Muči vilo mukom zamuknulaj 25
Tvoj glas srdce mi potrese,
I prihvati svojega durbina,
Sa šestnajest svoih ogledala,
Pa pokupi brda i doline,
I pogleda k' Šaru planini, 30
Sve on viđe šta mu vila kaza,
Kad to viđe Senjanine Ivo,
Udari se rukom po kolenu,
Trostruka je čoa razpuknula,
Pa silazi niz bpjelu kulu, 35
I povika sluge i sluškinje,
Sluge moje topove pripalte,
Aber dajte na četiri strane,
Da se kupe sve Senjani mladi,
Da idemo u Šaru planinu, 40
U planipu na prvu lazinu,
Da povratim 'iljadu ovaca,
I osvetih sestrića Tadiju.
Sluge su ga 'itro poslušale,
U mlađije pogovora nema, 45
Pripališe na gradu topove,
Aber daše na četiri strane,
Izskupi se tri stotin junaka,
Sve junaka mladije momaka,
Svaki je se dobro pripravijo, 50
Dva pištolja dva brata rođenja,
Dvije kese dvije mile seje,
Duga puška i otac i majka,
Dok se društvo ovo sakupilo,
Dotle je se Ivo pripravijo, 55
Pak odoše k Šaru planini,
Kad dođoše na prvu lazinu,
Tu nađoše trideset lešina,
Sve srbskije mladih ovčara,
Na svakome crni garan beše, 60
Na Tadiju do dva pala bjahu,
Kad to viđe Senjanin Ivane,
U Ivana srce zaplakalo,
Pa on vako junak progovara,
Čujete l' me do tri stotin druga, 65
Dodajte mi vašeg dževerdana,
Da ja skinem dva vrana gavrana,
S Tadinoga prebijelog lica,
Ja to više gledati ne mogu,
Moja puška jeste glasovita, 70
Glas će dati na četiri strane,
Razleć će se četiri planine,
Pa će začut u Udbini Turci,
Niko Ivu dževdan ne daje,
Kad to vide Senjanin Ivane, 75
Mače svoga bistra dževerdana,
Te on gađa dva crna gavrana,
I skideh ih s' Tadinoga lica,
Razležu se četiri planine,
Orlovica, i jošt Garavica, 80
Šar planina i Kunara kleta,
To ne čuše u Udbitnji Turci,
Al' da vidiš Senjanina Iva,
On se penje na zelenu jelu,
Pa on grokće kao gavran crni, 85
To začuše u Udbinju Turdi,
Pa su vako govorili Turci,
Gavranovi jadna li vam majka,
Zar vam malo trideset lešina,
Čekajte nas do današnjeg dana, 90
Mi ćemo vam načiniti mesa,
Da jedete za godinu dana,
Sve od srbskije mladijeh junaka,
Tu bijaše od Senja Iane,
Pak on htede dvoru putovati, 95
Al' kliče iz planine vila,
Pa doziva Senjanina Ivu,
Oj Ivane [1] selski kanetane,
Ako te je odrodila majka,
I tvoja te odivjala seja, 100
Bez bešike na desnici ruci,,
Na čistome devojačkom krilu,
Da pokaješ sestrića Tadiju,
Čekaj more Turke Udbinjane,
Eto idu na prvu dazinu, 105
Svega ima do tri stotin druga,
Kad je vila reči savršila,
Tad poskoči Senjanine Ivo,
Pa on družstvu svome progovara,
Čujete l' me do tri stotin druga, 110
Ajdemo te na prvu lozinu,
I tuna su zaturili stražu,
I busiju pohvatali tvrdu,
Tada reče Senjanin Ivane,
Čujete me do tri stotin druga, 115
Svi čekajte ne odpočinjite,
Kad čujete moga dževerdana,
Ondah i vi na mah oborite,
Ja ću gledat Četobaša Muju,
Tako Ivo reči savršijo, 120
Malo mnogo potrajalo bilo,
Malo mlogo za dugo ne bilo,
Vetra nena a planina uji,
Dok eto ti tri stotin Turaka,
To vidijo Senjanine Ivo, 125
To video pušku pripravijo,
Prevrte je obrte je Ivo,
Pa je ljubi s' obadvije strane,
Nemoj mene s' vatrom prevariti,
Za oko te ni moliti neću, 130
To izreče a u travu kleče,
Zemlji pade pušci oganj dade,
Te pogodi Četobaša Muju,
Na zgodno ga mesto utrevijo,
U kovije di se oko vije, 135
Živ se naže mrtav zemlji pade,
Na mah puče tri stotin pušaka,
Na mah pade tri stotin Turaka,
Za oštro se gvožđe prihvatiše,
Te Turcima izsekoše glave, 140
Saraniše trideset lešina,
Okitiše turskijem glavama,
Ta odoše u Udbinu kletu,
U Udbinu u Tursku krainu,
Porobiše nekoliko sela, 145
Porobiše i sve popališe,
Oterano stado povratiše,
Ponališe dvore Mujagine,
Iz riznice poaraše blago,
Dobre konje njemu odvedoše, 150
Uvatiše seju Myjaginu,
Odvedoše Senju bijelome,
Ctaru majku s konjma pregaziše.
