Seljani kupuju pamet

Sastanu se jedan dan na obično mesto starešine i glavar od jednoga mesta koji je na moru školj, i stanu koriti jedni druge kako od njih niko ne može biti mudar kao što u drugim mestima ima mudrih ljudi. Znate li, braćo, reče jedan ponajmudriji do čega je to? Sve bez puste pameti, nego hajdemo skupiti pedeset talijera pa da pošljemo u Mletke trojicu od nas da kupe, jer su Mlečići, čuo sam, najmudriji i da toliko pameti imaju da je i prodavati mogu, pa je i cene. Svi na to pristanu, te skupe rečene novca, i oprave trojicu, te u Mletke. Kad tamo dođu, počnu pripitivati gde bi je kupili i pošto oka. Tako se namere na nekakva majstora hitra u rugi i podsmehu, koji im reče: Ja ću vam prodati ne oku no litru, a dve neka mi ostanu za te aspre. Oni pristanu, a on odnekuda dobavi jednoga miša, te ga živa zatvori u jedau škatuljicu, i reče im: Evo vam pamet ovde, nego odmah bežite doma, i ne otvarajte pre no doma dođete. Seljani se vrate veseli u isti brod kojim su i došli, pa kad dođu blizu svojega mesta, reče jedan od njih: Vaistinu nije pravo da pamet podijelimo svakome jednako, nego uzmimo mi trojica polovicu a polovica svemu selu. Ostala dvojica pristanu odmah na to, pa kad otvore škatuljicu, a miš kao miš pobjegne te se negde u brod zavuče. Sad seljaci načnu kukati i lelekati, a jedan odgovori: Šta vam je? Evo je u brodu, nigdje nije pobegla. Kad dođu, dočekaju ih braća željno i radosno, no kad čuju zli glas, ozlovolje se, pa se najposle dogovore te brod izvuku na suho i stanu ga redom čuvati sve po jedan od sela, pa kad god bi što hteli da komu mudro otpišu ili odgovore, vazda bi u brod otišli da se najpre pameti napune.

Izvor

• Karadžić, V. S. 1870. Srpske narodne pripovijetke, drugo umnoženo izdanje. Beč, u nakladi Ane, udovice V.S. Karadžića. str. 287–288.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vuk Stefanović Karadžić, umro 1864, pre 160 godina.