[Seja brata na večeru zvala]
Seja brata na večeru zvala:
„Ajde, brate, sa mnom večerati!“
— Ne mogu ti, sele, večerati,
Ja sam sinoć u mejani bio,
Sas Turci sam kavgu zametnuo, 5
Jedinca sam u majke ubio,
Pa car neće ni srebro, ni zlato,
No si traži glavu u zamenu,
Eli mene ili koga moga!
„Ajde, brate, sa mnom na večeru, 10
Seja ima do četiri sina,
Jednoga će caru pokloniti!“
Kad ujutru jutro osvanulo,
Budi majka do četiri sina.
Prvo budi sina Milovana, 15
Drugo budi sina Radovana,
Treće budi sina Jovana:
„Milovane, prvo milovanje,
Radovane, drugo radovanje,
Jovan mi je knjige izučio!“ 20
Pa narica sina Simiona:
„Ustaj, sinče, svanulo je sunce,
Ujka te je u svatovi zvao,
Da mu budeš dever uz devojku!“
— Ostavi me, moja majko mila, 25
Noćas sam ti loši san usnio,
Ujkini su krvavi rukavi
I krvave noge do kolena.
Pa si ripnu na noge junačke,
Pa obuče svilu i kadifu, 30
Pa se metnu konju na remena,
Pa si ode niz široko polje.
Sretoše ga tri Turčina mlada.
Prvi reče: „Da lepog junaka!“
Drugi reče: „Da dobra junaka, 35
Kako će ga prežaliti majka!“
Treći ćuti, ništa ne govori,
Manu sabljom, otseče mu glavu.
Mrtva glava sama progovara:
„Metnite me konju u zobnicu, 40
Nek me nose mojoj miloj majci
Nek me žali, nek se jadosuje!“
