Seja brata na večeru zvala (Krajina)
Seja brata na večeru zvala:
„Hajde, brale, sa mnom večerati.“
„Ne mog sejo stobom večerati,
Već ja hoću ljuba da mi budeš,
Staroj majci ona mila snajka.“
„Nemoj brale, tako da govoriš
Nije bilo, niti će da bude.
Ti isprati do miloga Boga:
Ako kapne ono rujno vino,
Ja ne mogu tebi ljuba biti;
Ako kapne ona bistra voda,
Ja ti mogu onda ljuba biti.“
Kad su jutros oboje ustali
Na astalu ona bistra voda
Onda može brat seju uzeti.
Al' govori ona mila seja:
„Da preplivaš onu mutnu Drinu.“
Do pola je beše preplivao
A od pola on se udavio.
Viknu seja tanko da popeva,
Peva malo pa se zabatali,
Proli suze niz bijelo lice:
„Hvala Bogu, hvala jedinome:
To je meni moj rođeni bratac!“
Žalila ga za devet godina,
Terala je svakad svoju pravdu.
Imena lica od kojih su zabeležene pesme
[uredi]Milisav Petković zemljoradnik iz sela Jasenice.
Izvor
[uredi]Stanković, Ž. 1951. Narodne pesme u Krajini. Muzikološki institut SANU: Beograd., br. 91., str. 68-69.